Откуд стихови посвећени сарадницима окупатора на дан кад се слави победа над фашизмом – нико није умео прецизно да објасни.
Уместо тога, уследила су бројна саопштења, образложења и оправдања у којима се наводи да песма нема везе са покретом Димитрија Љотића.
Подсетимо, прву и последњу строфу корачнице коју су користили Љотићевци, слушали су на Дан победе над фашизмом и председник државе и министри у Влади, а свечаност је уживо преносила Радио телевизија Србије.
Мртви нисте, о друзи мили,
Још се чује ваш громки глас.
Ваш дух силни у нама живи,
Ваша душа лебди измеђ’ нас
Говорећи о поменутим стиховима који су изрецитовани на државној свечаности, теоретичар и историчар књижевности, професор Александар Јерков за Нова.рс каже да је био изненађен оним што је чуо.
“Сви смо изненађени и збуњени. Нико не зна све песме једног песника напамет, али моје младе колеге и ја смо проверили и утврдили да ништа томе слично се не може пронаћи код Настасијевића”, наводи Јерков.
Наш саговорник говори да сва истраживања која је спровео указују да стихови с државне прославе Дана победе заиста упућују на Љотића.
“Један млади колега је пронашао да је идентификао те песме у зборнику ‘Тврђава’ из 1944. године. Само два примерка тог зборника постоје – један је у Народној библиотеци, а други у Матици српској, и ја ћу их добити ускоро, па ћу моћи да проверим тај налаз. По свој прилици, тачно је да је ова свечаност била прошарана стиховима који ту не припадају”, истиче професор Јерков и додаје:
“Не може се поред Миљковића, Десанке Максимовић, Стевана Раичковића рецитовати било шта и то називати поезијом. Стихове великих песника можете рецитовати заједно са стиховима других великих песника, а пропагандну поезију можете цитирати само уз пропаганду. Мени уопште није јасно зашто је аутор сценарија покушао овако нешто да подвали целокупној српској јавности”, напомиње он.
Марковић: Брукање на Дан победе
Песник и новинар Томислав Марковић раније је написао да су се организатори свечаности обрукали због начина како су обележили Дан победе, објашњавајући како су се осмишљавали поетски делови при рецитовању.
„Мора се ипак признати да је сценариста свечане академије Ђорђе Павловић, уметнички директор Филхармоније младих Борислав Пашћан, користио занимљив метод при осмишљавању поетских делова. Овако је текла песничка река љотићевског антифашизма са примесама поезије примерене свечаном датуму. Прво су рецитоване две строфе из љотићевске песме „Ви мртви нисте“, прва и последња: „Мртви нисте, о друзи мили, / Још се чује ваш громки глас. / Ваш дух силни у нама живи, / Ваша душа лебди измеђ’ нас. // Почивајте друзи сад у миру, / Ваше дело настављамо ми, / А слободе када данак сине, / Стег победе носићете ви”. Потом је уследила „Одбрана земље“ Бранка Миљковића, а затим опет мало зборашке поетике, три строфе из песме „Један за све, сви за једнога”: “Ми нисмо никад клонули духом, / Мада су тешки часови наши. / Наша су срца препуна вере / Зато се нико патњи не плаши” итд. За њом су рецитоване три строфе из још једне зборашице-корачнице „Борба већ се ближи крају”: “Борба већ се ближи крају / И душмана нестаје / Земља блиста сва у сјају / Ново доба настаје““, објашњава Марковић, а затим описује на који начин су повезани стихови љотићеваца са онима које је написала Десанка Максимовић.
„Где је љотићевштина, ту је и „Крвава бајка“ Десанке Максимовић, песма о стрељању ђака у Крагујевцу које су на губилиште отпремили управо војници Марисава Петровића, команданта Другог пука Љотићевог Српског добровољачког корпуса. Песма о одељењу пето три смештена је у сендвич између две песме којима су се љотићевци бодрили при храбром хапшењу цивила и привођењу на стратиште. Уследила је опет љотићевштина, три строфе из песме „Ми знамо борбу”: „Слобода се кроз / борбу стиче, / Јунаштвом крчи се пут њен. / Из крви жртви она ниче / А смрт је само један трен”… Потом је рецитована „Камена успаванка“ Стевана Раичковића, питај Љотића зашто, а затим један катрен из зборашке корачнице „Већ куца час”: „Завет смо свој ми отаџбини дали / Да старе славе вратимо јој сјај, / Па макар сви до последњега пали, / Ми завет свети испунићемо тај”. На крају поетског дела програма поново су рецитоване две наведене строфе из песме „Мртви нисте“. У паузама између стихова извођене су музичке нумере, смењивали су се говорници, између осталих Александар Вучић и Милорад Додик, а свечаности је присуствовао васколики државни врх“, описује он.
Марковић се осврнуо и на реакције у јавности које су уследиле након сазнања да су рецитовани спорни стихови.
„Чим се пронела вест о љотићевским песмама, јавност се узбуркала, бурно је реаговало неколико опозиционих партија, између осталих Партија слободних грађана, Нова странка и Партија радикалне левице. Тражене су оставке државног врха, политичка и кривична одговорност министара који чине Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова, те хитна смена челника РТС-а. Говорило се о гажењу милиона жртава фашизма и нацизма, безобзирној ревизији историје, медији су писали о скандалу и прочаја. Све се то догађало током 10. маја, дан након свечане академије“, описао је он у свом тексту на порталу Номад.ба.
Војислав Милованчевић Нова
