Сланина опасна као азбест и цигарете?

Светска здравствена организација додала месне прерађевине на листу канцерогених производа. Само 50 грама месних прерађевина дневно повећава ризик од рака за 18 одсто. Црвено месо потенцијално штетно

СЛАНИНА, кобасице, шунка и остале месне прерађевине, дуго прозиване за штету коју могу да нанесу здрављу, су и званично на листи канцерогених производа. И, то, у првој групи – заједно са дуваном, азбестом и дизел горивом, по одлуци Међународне агенције за истраживања о раку (IARC), саветодавног тела Светске здравствене организације.

СЗО је званично саопштила да месне прерађевине могу да буду узрок оболевања од карцинома, а у извештају се наводи да је и црвено месо: говедина, телетина, јагњетина, овчетина, месо коза и коња, у целини „вероватно канцерогено“, иако за то постоје ограничени докази.

Одлука није изненадила стручњаке, али у јавности изазива много полемике, и недоумица.

– Ова одлука не значи да треба да престанете да једете црвено месо или прерађевине, али ако их много једете, можда би требало да размишљате о редуковању – рекао је професор Тим Кеј из британске агенције за истраживање канцера, додајући да не може нанети штету ако се с времена на време поједе сендвич са сланином, а да здрава исхрана подразумева пре свега умереност.

У извештају је наведено да свега 50 грама месних прерађевина дневно – што је мање од две кришке сланине, повећава ризик од развоја карцинома дебелог црева за 18 одсто.

– Индивидуално ризик од развоја колоректалног канцера због конзумирања обрађеног меса остаје мали, али се ризик повећава са количином поједеног меса – рекао је Курт Страјф из СЗО.

СЗО, међутим, сматра да месо може да буде и корисно за здравље, а закључци 22. научника из 10 земаља донети на основу 800 студија које истражују везу између рака и конзумирања црвеног или процесуираног меса у више земаља, на више континената, требало би да помогну земљама при давању уравнотежених савета за исхрану становништва.

– Црвено месо садржи протеине од изузетне биолошке вредности и важне нутрицијенте као што су витамин Б, гвожђе и цинк, а његова масноћа варира зависно од врсте, старости, рода, начина исхране и дела тела животиње. Процесуирање меса, конзервирањем или димљењем, може да резултира канцерогеним хемикалијама. Кување побољшава сварљивост и укус меса, али може да произведе и канцерогене материје. Припрема на високој температури, као што је пржење у тигању, или на роштиљу производи највеће количине тих штетних хемикалија – наводи се у извештају AIRC.

Кад се све сабере, проблем, изгледа, није толико у самом месу, колико у његовој технолошкој обради која подразумева усољавање, ферментацију, димљење, додавање конзерванса и појачивача укуса. Већина процесуираног меса садржи свињетину или јунетину, каткад и пилетину, изнутрице, крв…

– Месо има значајну улогу у исхрани и његово потпуно протеривање са трпезе могло би да има лоше последице по здравље – каже за „Новости“ професор др Бранко Јаковљевић, специјалиста за исхрану Института за хигијену при Медицинском факултету у Београду. – Оно што представља ризик су нитрати и хемикалије које се додају при његовој обради. Многе студије су показале повезаност између конзумирања месних прерађевина и карцинома дигестивног тракта, пре свега желуца. Зато је препорука да се месне прерађевине сведу на минимум, најбоље да се уопште не конзумирају.

Доцент др Велимир А. Марковић, колопроктолог из Клинике за дигестивну хирургију Клиничког центра Србије, каже да је учесталост карцинома црева повећана и да у Србији од ове врсте рака оболева чак 46 на 100.000 становника.

Колико су за то криви месо, а нарочито месне прерађевине, тешко је рећи јер у сложеном, до краја још неразјашњеном механизму настанка карцинома, исхрана и вода учествују са четири до 10 одсто.

– Сувомеснати производи, као што су сланина, пршута и кобасице се суше, а познато је да у диму постоје канцерогени агенси, али је чињеница да су се почетком 19. века, када није било фрижидера, ти производи више јели, при чему су стопе оболевања и умирања од карцинома биле значајно мања него сада – каже за „Новости“ професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за брорбу против рака. – Већи проблем, је, изгледа, у разним хемикалијама које се додају прерађевинама, које су „новији изум“, да би оне имале укус и трајност. САД су имале регистар за рак још 1900. године и тад је од карцинома умирало 50 од 100 хиљада становника, а најмасовније убице су биле инфективне болести као што је Те-Бе-Це. Сад се од туберкулозе готово и не умире, али је стопа морталитета од рака крајем 20. века износила 200 на 100.000 становника, а у Србији је 2012. године достигла 300 умрлих на 100.000 становника.

За то што се смртност од карцинома различитих локализација за 110 година повећала чак шест пута, и поред тога што су терапијски модалитети веома развијени: од радиотерапије до билошких лекова, свакако је криво и глобално старење становништва, јер познато је да се карцином најчешће јавља у старијој животној доби.

– Ако смо у Србији за 10 година, рачунајући од 2001, имали 300.000 оболелих од рака, дуван је одговоран за 90.000, неправилна исхрана за 15.000, а зрачење укључујући и последице осиромашеног уранијума за 30.000 случајева оболевања – објашњава професор Чикарић.

УВОЗИМО ОТПАД

ВЕТЕРИНАР Мирослав Стојшић, некадашњи начелник Републичке ветеринарске инспекције, каже да ако хоћемо здраво месо на трпези, морамо да имамо добру регулативу и да забранимо канцерогене адитиве који се додају месним прерађевинама.

– Када будемо водили рачуна о здравој храни за људе и стоку, неће бити опасних хербицида, пестицида, тешких метала, коксидиостатика, хормона, алуминијума, кадмијума, живе… – сматра Стојшић. – Ветеринарска инспекција мора да провери има ли сумњивих животиња на фармама, и да контролише све, од истовара, вађења и прегледа органа, лимфних чворова, да се проверава на леукозу и туберколозу. Тек када добијемо здраво месо, може да иде у прераду. А, ми увозимо сепарисано месо, тртице, кости и сав месни отпад и од тога правимо виршле. Тиме на западу ни мачке и псе не хране.

ЗА ВЕЋУ БЕЗБЕДНОСТ

БЕЗРЕЗЕРВНО подржавамо одговоран професионалан рад СЗО и упозорење о опасности конзумирања месних прерађевина – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Србије. – Било је и раније препорука да се смањи унос тих намирница. Очекујем да ће допринети повећању одговорности свих у ланцу исхране за већу безбедност и квалитет хране, па и ових производа.

Богосављевић наглашава да је извесно, да ће то изазвати промене у производњи и потрошњи ових производа на светском и националном нивоу и у личној потрошњи становништва. Условиће велике промене и у преради и промету. Ипак, произвођачи и индустрија меса, дугорочно гледано, немају разлоге да страхују за свој опстанак и будућност, под условом да се благовремено припрема за рад и пословање у новим условима.

ПРОИЗВОЂАЧИ ЋУТЕ ПРОИЗВОЂАЧИ у Србији нису били расположени да коментаришу одлуку Светске здравствене организације, иако би највећим делом њихова економија могла овим да буде погођена. У незваничним разговорима добили смо информацију да поједини велики произвођачи у нашој земљи гледају на ову одлуку као поражавајућу за њихов посао. Ни у Министарству пољопривреде нису желели да причају на ову тему, иако су ветерина, правилници о исхрани стоке и инспекцијске контроле меса у њиховој надлежности, већ су нас упутили на Министарство здравља.

Новости