Александар Ивановић, архитекта и конзерватор, најозбиљнији је кандидат за новог директора Завода за заштиту споменика културе града Београда, једне од кључних институција, чије би одлуке омогућиле рушење комплекса Генералштаба, сазнаје Нова.рс. Ивановић је у стручним круговима познат као једна од ретких особа која сматра да поменуте зграде не заслужује заштиту као споменик културе и као такав идеалан за директора институције која мора да аминује да фирма зета Доналда Трампа без проблема може да гради на том простору.
Место директора је упражњено пошто је, како је Нова.рс већ писала, досадашња директорка Оливера Вучковић поднела оставку након притисака који трају већ месецима да учествује у одлукама које би омогућиле да се са комплекса Генералшаба скидање заштите споменика културе.
Оставку је поднела и директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић. Подршку двема директоркама је пружила и већина запослених у обе институције, који су се у отвореном писму државним институцијама, али и јавности упозорили да заштита ни у ком случају не сме да буде скинута са ових зграда, које се воде као четири културна добра.
И Секретаријат културе града Београда и Министарство културе Србије, као оснивачи двеју институције, којима су прослеђене оставке, упорно ћуте о свему. Њихов званични став се није чуо чак ни после јавног обраћања више од 50 конзерватора из Републичког завода и њих тридесетак из истоветне институције на градском нивоу, у којима отворено стају у одбрану одлуке да поменути комплекс буде заштићен као културно добро.
Међутим, то не значи да надлежни не раде ништа по том питању. Увелико се трага за људима из струке, који би могли да изађу са супротним становиштем, односно који су спремни да потврде да комплекс Генералштаба не заслужује статус културног добра, посебно зграде срушене у НАТО бомбардовању 1999. године, иначе рад чувеног југословенског архитекте Николе Добровића.
„Оно због чега је Генералштаба културно добро, више не постоји“
Према информацијама Нова.рс, један од најозбиљњих кандидата је Александар Ивановић, архитекта и конзерватор, који је својевремено радио у Градском заводу за заштиту споменика.
Ивановић је на питање Нова.рс да ли је истина да ће бити нови челни човек овог завода, само љутито рекао нема коментара.
“Нема коментара, не знам ништа о томе и не бих да се изјашњавам. Ко сте, уствари, ви да ме то уопште питате”, био је одговор на питање да ли би прихватио ту функцију ако му буде понуђена.
Мада Ивановић не жели да прича о томе, више је него јасно зашто власт види њега на том месту. Наиме, он је један од ретких, ако не и једини из стручних кругова, који је у последње време јавно оценио да комплекс Генералштаба не би требало да има статус културног добра.
„Елементи због којих би се Генералшатаб могао у време када их је поседовао и кандидовати са нивоа претходне заштите у проглашење за тзв. културно добро и споменик културе, у процедури која је законски позната по Закону о културним добрима, сада више не постоје“, рекао је Ивановић за Тањуг у марту ове године.
Дапаче, он сматра, како је рекао тада, да сада када овај објект више нема елемента да буде културно добро и критеријуме које га сврставају у повлашћен статус простора, службе заштите су дужне да одреагују. Из ове изјаве се јасно види да Ивановић не би имао ништа против да компекс изгуби статус културног добра.
Интересантно је да је на питање шта као архитекта и конзерватор мисли да би требало да се уради са овим простором, одговорио да је интерес града и државе да ову локацију вредну више стотина милиона евра приведе својој намени у складу са простором који постоји.
Овај став чини га идеалним кандидатом, по мерилима и потребама садашње власти, за челног човека институције која била једна од кључних у процесу за скидање те заштите. Ту његову изјаву пренела је већина провладних медија, а неки су је пласнирали и уз оцену да “након 25 година неко има петљу да реши проблем који нико раније није решио”.
„Најгора ноћна мора“
Међутим, запослени у институцијама које се баве заштитом споменика културе, ни изблиза не деле одушевљеност продржавних медија овим архитектом.
“Именовање Александра Ивановића је нешто чега се сви ми прибојавамо, то је као најгора ноћна мора. У питању је човек који је на основу родбинских веза дошао у Завод и полагао за конзерватора, да би се убрзо са већином колега посвађао и отишао. Он у суштини није конзерватор, јер сигурно 20 година није радио ништа озбиљно у тој области. Нико није толико неодговоран да му да било шта да ради”, објашњава за Нова.рс извор из стручних кругова, који је желео да остане анониман.
Уколико уз сву бојазан колега, Ивановић преузме руковођење Заводом за заштиту споменика културе Београда, уз њега власти ће бити потребан неко сличних ставова у Републчком заводу за заштиту споменика културе да пред Министарство стигне предлог да се Генералштабу укине статус културног добра.
Наиме, мада према закону, предлог одлуке да се укине својства културног добра и да се неко добро брише из регистра припрема Републички завод за заштиту споменика културе и упућује га преко Министарства Влади.
У пракси, како објашњава саговорник Нова.рс из институција за заштиту споменика, Републички завод такве акте припрема на основу предлога који стижу из такозваних територијалних завода, односно институција које су на одређеном простору задужене за заштиту споменика. То би у овом случају био Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Ако би из градског завода стигао такав предлог, републичка институција не мора по аутоматизму да га прихвати, па је тако и на државном нивоу потребан неко Ивановићевих ставова, ко би пристао на скидање заштите.
Као могућа наследница Дубравке Ђукановић на месту директорка Републичког завода у одређеним културним круговима наводи се садашња директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић. Како наводи извор Нова.рс, она је поменута надлежнима у ресорном министарству као врло оперативна и способна особа за такву функцију.
Сама Јелена Медаковић каже за Нова.рс да није добила такву понуду, као и да је не очекује.
“Можда је моје име поменуто јер сам једно време радила у Републичком заводу. Затекли сте ме с тим питањем. Ја имам своју мисију на садашнем радном месту, којој сам у потпуности посвећана”, одговорила је кратко директорка Музеја града Београда на питање да ли би прихватила нову функцију уколико јој буде понуђена.
Четири културна добра
У недавно писму које је 50 конзерватора Републичког завода за заштиту споменика упутили представницима државе и јавности наводи се да на простору на коме се планира изградња новог комплекса зграда компаније зета Доналда Трампа постоје четири непокретна културна добра.
Зграда Генералштаба изграђена од 1924. до 1928. године према пројекту руског архитекте Василија Вилхелма Баумгартена утврђена за културно добро 1984. године
Касарна ВИИ пука која је подигнута крајем XИX века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића утврђена за културно добро 1992. године
Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране подигнуте између 1955. и 1965. године према пројекту архитекте, урбанисте и професора Архитектонског факултета у Београду Николе Добровића утврђене за непокретно културно добро 2005. године
Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду које је почело да се развија у време владавине кнеза Милоша као државни, административни и војни центар српског Београда, утврђено за непокретно културно добро 2020. године.
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs/TANJUG/Video
Јелена Булајић Нова
