За скоро деценију и по своје власти, Српска напредна странка изнедрила је бројне афере, али и склапала сумњиве послове са страним компанијама, правдајући такве сарадње наводном економском добити. Последњи пример је могуће ископавање литијјума у долини Јадра, од којег режим не одустаје, без обзира на десетине хиљада грађана и великог броја стручњака који се томе противе.
Непосредно након јунских избора, пројекат „Јадар“ који подразумева отварање рудника литијума, волшебно се вратио на велика врата, иако је наша земља, према уверавању врха власти, још пре две године на њега ставила тачку.
„Литијумско усијање“ подсетило је и на друге спорне одлуке актуелне власти предвођене председником Србије Александром Вучићем. Реч је о пословима и инвестицјама страних компанија у нашој земљи, од којих смо, испоставиће се, имали више штете него користи. Реч је о такозваним „прљавим технологијама“.
„Нећете копати“
Изборна прашина се није ни слегла како треба, а јавност у Србији је убрзо сазнала да је власт погазила реч и одлучила да оживи пројекат „Јадар“. То смо најпре чули од председника Вучића који је дао изјаву Фајненшел тајмсу, да би потом Уставни суд оборио одлуку Владе Србије из 2022. године којом је на рударење литијума стављена тачка.
Као последицу тога, Влада Србије поново је оживелу ову одлуку, правдајући се да поступа по одлуци Уставног суда.
Нова – стара одлука Владе Србије довела је до протеста који су организовани широм Србије против рударења литијума, док стручна јавност упозорава на последице отварања рудника.
Велико финале био је авгсустовски протест против литијума у Београду, који је на престоничке улице извео десетине хиљада грађана. Уследио је и талас застрашивања и привођења активста, односно својеврсни лов на оне који другачије мисле.
Складиштење нуклеарног отпада?
У сусрет најављеном доласку француског председника Емануела Макрона у Србију, отворила се тема раније потписаног меморандума између две земље и могућег складиштења француског нукеларног отпада код нас. Иначе, поменути Меморандум потписан је 5. априла.
Тада је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила да је потписивање овог меморандума од историјског значаја за нашу државу. Истакла је и да је њиме предвиђена могућност сарадње у развоју решења за складиштење енергије, али је негирала наводе да ће се у Србији складиштити нуклеарни отпад.
Истакла је да таква могућност постоји само ако би у Србији постојало нуклеарно постројење у оквиру којег се гради инфраструктура за складиштење. Недуго након тога посланик СНС Зоран Драгишић поднео је Скупштини Србије Предлог закона о престанку важења Закона о забрани изградње нуклеарних електрана.
Иначе, француска електропривреда је највећи произвођач електричне енергије у Европи, а око 70 одсто електричне енергије црпи из нуклеарне енергије.
Кинеска компанија „Зиђин“ ведри и облачи по Бору
Компанија „Зиђин“ је 2018. године постала власник 63 одсто РТБ-а Бор, а остатак припада држави. Сада Кинези поседују две фирме у том делу Србије – “Зиђин Копер” који је већински власник некадашњег РТБ-а и “Зиђин Мајнинг” који је у стопостотном власништву “Зиђин групе”.
Ове две компаније раде пуном паром, а ова друга је у првих седам месеци прошле године била највећи извозник из Србије. И док се борски рудници “експлоатишу без милости”, дотле Зиђин шири своју имовину у том делу Србије.
Према званичним подацима из катастра непокретности, “Зиђин копер” је власник више од 10.500 објеката и парцела у Горњану, Слатини, Оштрељу, Метовници, Кривељу, Доњој Белој Реци, Вучју, Брестовцу, Шербановцу…Са друге стране, “Зиђин Мајнинг” има више од 5.500 некретнина у борском округу.
Ту међутим не стају. У току је „процес“ о откупа имања у месту Кривељ, где планирају да прошире свој рудник. Мештанима овог борског села домови су свакодневно на удара „земљотреса“ који настају као последица минирања, што на објектима проузрокује материјалну штету.
Линглонг – афера до афере
Од самог доласка у Србију, која јој је у знак добродошлице поклонила 130 хектара најплодније војвођанске оранице од 7, 5 милиона евра и још 76 милиона евра субвенције из буџета, кинеска фабрика пнеуматика Линглонг функционише по сопственим правилима.
Поред тога што је отпочео изградњу без икакве претходне студије о њеном утицају на животну средину, на градилиште фабрике ове фирме нико није смело да уђе, а радници доведени из Кине, како су показало медијски извештаји,раде у условима који подсећају на радне логоре.
Пословање кинеског произвођача гума је праћено контраверзама већ годинама, а због загађења које њихови погони проузрокују практично су непожељни свуда у свету сем на Тајланду, Узбекинстану и Србији. Кинеско министарство за екологију и заштиту животне средине је 2018. године оптужило компанију да крши мере контроле загађења животне средине.
Поред ових прекршаја „Линглонг“ је оптуживан и да је свесно загађивао животну средину, јер је фабричка канализација била третирана само у септичкој јами, након чега би се мешала са водом за хлађење из производних погона и испуштала у реку Луосхан.
Такође, компанија Линглонг се 2010. године нашла и у афери крађе патента конкурентске компаније.
Према писању “Теxас трибуне”, амерички изумитељ Јордан Фисхман који је дизајнирао рударске гуме, открио је да су његови патентирани дизајни украдени, да би се испоставило да су завршила код два међународна дистрибутера гума, од којих је један управо и “Схандонг Линглонг” из Кине. Ова афера је на крају завршила пред америчким судом, где су Линглонг и други дистрибутер морали да плате чак 26 милиона долара због крађе туђег патента.
Последња вест је и да ова компанија у близини своје фабрике у Зрењанину гради стамбено-пословни комплекс.
Кинеској компанији Меи Та држава поклања земљиште
У погону кинеске фабрике Меи Та у Обреновцу, један радник (43) је погинуо када је у октобру прошле године на машини „Тоцило“ дошло до пуцања камена, док је његов колега (22) тешко повређен.
А да би се уопште запослили у „Меи ти“, грађанима се не тражи стручност. Како је за „Нову“ раније рекао Обреновчанин и секретар удружења грађана „Социјалистички покрет Србије“ из ове београдске општине, Драгослав Мршевић, запошљавање у овој кинеској фабрици почиње пријављивањем у општинским канцеларијама преко спискова локалних чланова СНС-а.
Он је говорио и томе да радници раде у атмосфери страха. Такође још један у низу проблема које прави ова фабрика је чињеница да се не поштује ниједан еколошки стандард. Студија утицаја на животну средину, према Павличићевим информацијама, још увек не постоји, јер Министарство заштите животне средине није дало сагласност.
Уље на ватру долива и чињеница да су држава Србија и општина Обреновац много тога дали овом кинеском инвеститору.
Конкретно, у питању су субвенције за 770 радних места које је Меи Та требало да попуни до 2021. године, у износу од чак 21 милион евра.
Потом, кинески инвеститор добио је још један великодушни поклон – чак 14 хектара земљишта, за које нису платили ни динар.
Додатних 16 хектара платили су мање од тржишне цене. Уз то су добили бесплатно инфраструктурно опремање земљишта, ојачање водоутврде на Сави и финансирање ученика на пракси.
Поред тога, у Оквирном споразуму о инвестирању између Србије и кинеских партнера из 2015. године, наводи се да ће фабрика три године имати право на бесплатну воду и однођење смећа. Прошло је више од три године, а они и даље не плаћају ове услуге.
И Железара пала у руке Кинезима
Некадашња Железара Смедерево, данас компанија ХБИС ГРОУП Сербиа Ирон&Стеел производи гвожђе које конвертује у сирови челик који се даље обрађује. Како је писао Истиноемер, мовија историја САРТИД-а почиње у септембру 2003. године, када железару купује амерички УС Стеел.
Међутим, девет година касније, 2012. Влада Србије са премијером Мирком Цветковићем на челу откупила је железару од америчке компаније по цени од једног долара, а одмах је кренула потрага за стратешким партнером.
Након неуспеха са Есмарком, почетком 2015. године, потписан је уговор са новим професионалним менаџментом, компанијом ХПК инжењеринг, када је речено да је тиме осигурана будућност. Иако је тадашњи министар привреде Жељко Сертић обећао да ће овај уговор бити објављен то се никада није догодило, а уговор је остао тајна чак и за Повереника за информације од јавног значаја. Није испуњено ни обећање да ће Железара постати профитабилна у року од четири месеца.
Исте године почињу најаве о доласку кинеских инвеститора, а један од аргумената тадашњег премијера Александра Вучића био је да ће овај партнер сачувати постојећа радна места, баш као што су то радили у Африци. ХБИС је на крају преузео железару на лето 2016, као што је Вучић и обећао, а Железара ја продата за 46 милиона евра.
Како је Нова већ писала, Железара се прошла године нашала на самом врху дужника ЕПС-у.
Такође, недавно је ова компанија проглашена кривом због кршења Закона о заштити ваздуха и осуђена да плати новчану казну од милион динара.
Aleksandar Vučić i Emanuel Makron Foto:EPA-EFE/SARAH MEYSSONNIER/Dragan Mujan/Nova.rs/Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic/Nova.rs/Filip Krainčanić/Nova.rs
Андрија Лазаревић Нова
