Посматрајући политичку ситуацију, можемо рећи да је Гроцка мртва општина изузев средином лета када власт довуче неку певаљку на грочанским свечаностима за дебели хонорар.
Тренутну власт чине људи који су отворено показали да раде само за себе. Гомила алавих, лажних локал-патриота, позера, самохвалисаваца, незналица са сумњивим дипломама и нестручних лица седе на веома важним функцијама за дебеле плате. Њихова владавина ову општину довела је до потпуног бесмисла, а буџет општине до колапса. А све то због Александра Вучића којег је народ масовно гласао насевши на обећања.
Гласањем за Вучића добили смо ово чега смо сведоци последње деценијe. Добили смо Драгољуба Симоновића, Стефана Дилберовића, Драгана Пантелића, Др Сашу Чапрића и сличне, уз надзор повереника Андрије Чупковића. Неко их назва шибицарима!
Када је вођа из сенке једне општине такав онда су му и сарадници веома сличне структуре. Када је таква екипа на власти онда се не очекује процват ове општине. “Процват” њихов је заиста видљив, што у обиму што у килажи. Вучић и они су као фикус у саксији. Општина им дође као саксија, а плате као вода којом себе заливају. Плодове никакве не дају, као најбаналнији пример имамо „протеран“ сплав са обале Дунава. Једино што само коштају нас грађане.
Они су свесни да су се показали као најнеспособнији функционери у историји ове мучене општине. И поред тога што се све види, чује и зна да ништа нису урадили они грчевито бране своје функције или прецизније своје плате, а мали број и “комбинације”.
Ова власт нам је донела неколико поражавајућих политичких аномалија. Кампању су почели са ноторним и мегаломанским лажима заснованих на макетама и “плановима”. Годинама су кукали на претходну власт, па кад је то већ постало јако досадно народу, они су се ућутали. Своју неспособност крију небулозним изјавама председника општине који се по медијима понаша као да води Лас Вегас, а не суморну, сиромашну и мртву Гроцку.
Живимо у таквом свету да је живот постао пребрз да га пратимо. Афера за афером, скандал за скандалом а оне праве истинске вредности живота, готово да нема. Можда би требало праштати.
Али треба имати на ум једни чињеницу, опраштање није заборављање, како каже Дезмонд Туту, већ памћење. Али не било какво памћење, већ памћење које нам помаже да други пут не дозволимо да се деси оно што не желимо. Право извињење састоји се из тога да кажемо да нам је искрено жао, да признамо нашу одговорност/кривицу и да се потрудимо да исправимо то што смо забрљали.
На ово лето господње, обећања је било и сувише, те су мештани ГО Гроцка постали летаргични на њих. Узалудно је причати о незавршеној спортској хали, ритопечком водоводу, калуђерачкој канализацији, вртићу у Умчарима, Дому здравља у Винчи итд. Све је то већ истрошена прича која се годинама уназад прича.
Зима је пред нама. Биће интересантно видети колико ће вредети 1 000 динара. Тих хиљаду динара је ипак за многе недостижно. Како не би било глади, нахраниће грочански напредњаци гласаче новим обећањима и по још неким пакетом. Нажалост, летаргије ће итекако бити и у наредном периоду.
Жељко Маторчевић
Насловна: Карикатура- Жиг инфо/вештачка интелигенција
