На друштвеним мрежама је покренута петиција да се са Клинике за кардиохирургију Клиничког центра у Нишу уклони спомен-плоча са грбом Војске САД и поруком захвалности америчком народу и Влади, која је постављена поводом донације војске те државе овој клиници.
Као разлог за покретање петиције наводе се стварне или потенцијалне последице НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, за које је прозвана америчка војска.
Спомен-плоча са грбом и поруком захвалности „америчком народу, америчкој Влади, а пре свега америчкој војсци за донацију у опреми која ће служити за лечење пацијената клинике“ откривена је 21. јуна ове године, када је клиника од Војске САД добила пет медицинских уређаја који укупно вреде 400.000 евра. Поклон су уручили представници америчке војске који су боравили у Србији због војне вежбе „Пустињски вук“.
– Захтевамо да се са зида изнад улаза у Кардиохируршку клинику уклони оваква захвалност и грб америчке војске која нас је бомбардовала 1999. године и чији су авиони бацали касетне бомбе на Ниш. И ми се тој војсци захваљујемо за донацију неких медицинских апарата, које и јесу дужни да нам донирају, све док наша деца, млади људи и остали грађани у све већем броју умиру од карцинома и леукемије – рекла је иницијаторка петиције Марина Адамовић, иначе хуманитарка која годинама у центру Ниша прикупља помоћ за лечење деце и младих оболеле од малигних болести.
Адамовић је подсетила да је „док су се у Нишу захваљивали Војсци, народу и Влади САД“ Србија формирала Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године по здравље људи и природну околину. У петицији коју је покренула се подсећа и да је током НАТО бомбардовања на Ниш бачено 36 товара касетних бомби. И поред неколико акција чишћења терена од заосталих „касеташица“, њихово дефинитивно уклањање још није завршено.
У њој се прецизира да је 7. маја 1999. на цео шири центар Ниша бачено око 300 касетних бомби, те да је само тог дана погинуло 16 људи, а теже или лакше повређено 19 особа. Тадашњи генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, дан касније потврдио је одговорност НАТО-а за напад, рекавши да је „оштећење главне градске пијаце и једне клинике Клиничког центра проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“. Циљ је, према наводима НАТО, био Нишки аеродром, који је третиран као војна мета.
Клиника за Кардиохирургију је, иначе, од Војске САД добила медицинску опрему која ће, према речима директора клинике Драгана Милића, омогућити дупло више кардиохируршких операција него до сада.
– Опрема ће се користити у интензивној нези и операционом блоку. Наш капацитет био је 250 операција годишње, а сада је теоретски могуће, у наредним годинама, подићи број захвата на 700 до 800 операција, чиме ћемо у потпуности елиминисати листе чекања на ове захвате. Планирамо да већ у наредној години имамо 400 операција – рекао је тада Милић, који је иначе и председник Клуба српско-америчког пријатељства. Он је прецизирао да је Клиника добила изузетно важан апарат за екстракорпоралну циркулацију, који кошта 220.000 евра, као и хиперкулер за хлађење пацијената током операције, екопумпу која замењује рад срца и плућа и омогућава преживљавање најтежих пацијената, дигитални мобилни рентген апарат као и најновији уређај за интраоперативно спасавање крви.
– Као знак захвалности америчкој војсци, али и у знак сећања на 28. америчког председника Вудроа Вилсона, великог пријатеља српског народа, операциони блок Клинике за кардиохирургију добио је његово име. Не би требало заборавити да је залагањем и лобирањем Михајла Пупина, који је био један од најбољих Вилсонових пријатеља, Србија добила и територију Војводине – казао је тада Милић.
На Клиници су подсетили да је ова донација стигла у сусрет обележавању стоте годишњице од када је 28. јула 1918. године амерички председник Вилсон објавио проглас у којем је истакао значај доприноса српске војске у Првом светском рату. Тада се на Белој кући први и једини пут завијорила српска застава.
Наш лист је јуче затражио коментар Амбасаде САД у Србији поводом овакве реакције на постављање спомен-плоче захвалности њеној војсци, народу и Влади, али до закључења овог издања он није стигао. Директор Клинике за кардиохирургију Драган Милић јуче је био недоступан, те су наши позиви и поруке остали без одговора.
IZVOR: /www.danas.rs /Z.Miladinović/ FOTO:Vesna Torović
