Епопеја која се у крајњој линији може назвати и иживљавањем над овом Врањанком почела је оног часа када је децембра 2016. године уопште добила посао у овој фирми, и то на одређен период од шест месеци
Без обзира на то што је остала у другом стању, и што је суд вратио на посао после отказа, радница „Новог дома“, И.М., поново је добила отказ у овој фирми!
Епопеја која се у крајњој линији може назвати и иживљавањем над овом Врањанком почела је онога часа када је децембра 2016. године уопште добила посао у овој фирми, и то на одређен период од шест месеци.
Пре истека тог рока, тадашњи директор „Новог дома“ продужио јој је уговор на две године, и он је требао да траје до почетка децембра ове године.
Али, напредњаци преузимају „Нови дом“, а нови директор Горан Петровић, „због смањења обима посла“, даје отказ И.М.
Ствар је, наравно, завршила на суду, али је суд својом пресудом П 1-530/17 поништио то решење о отказу, што је касније потврдио и Апелациони суд, својим решењем 395 ИН1 18/18 од 10. маја ове године.
Али, уместо да после ове пресуде И.М. почне нормално да ради, и после судских трошкова које је „Нови дом“ платио у висини од 52.000 динара, све почиње из почетка.
И.М. је уредно позвана на посао, и понуђен јој је нови анекс уговора о раду, са променом радног места, што је она по закону морала да прихвати.
Одмах сутрадан, 21. јуна, она је добила нови отказ, иако је само дан пре тога примљена на посао због „повећаног обима посла“.
Ту се умешао и нови моменат који мења све – И.М. је остала у другом стању, а како ова држава још штити материнство, то је уграђено и у 187. члан Закона о раду, па је И.М. тражила да и по том основу остане на послу.
Како није имала шта да тражи међу руководиоцима у „Новом дому“, обратила се Инспекцији рада, где јој је речено да су „сви инспектори на одмору па нема ко да иде на терен“, те да ће „све нити у реду чим се Раде врати са одмора“.
И тако, И.М., будућа мајка, нечијом политичком вољом, пљувањем на одлуке суда и извршавањем партијским задатака, поново је на улици, и чека да се заврше одмори.
Остаје јој само суд, ако и он, у овој и оваквој земљи, није на одмору.
За то време, прича се, Југослава, супруга потпредседника СНС-а и директора Дистрибуције Горана Николића, само неколико недеља пре истека две године привременог стажа у „Водоводу“, одлази на трудничко боловање, а држава стоји иза ње исплатама плате, иако јој истичу и уговор и могућност његовог продужења.
Сад, сви су у овој причи једнаки, сви су исто важни као будући родитељи, или су неки међу нама ипак једнаки?
