Ово што ћете прочитати, први је мој забрањени интервју у животу.
Сергеј Трифуновић: Ово што ћете прочитати, први је мој забрањени интервју у животу. Рађен је за потребе дневне новине Блиц. Са поменутим средством информисања сам у судском спору, то јест, тужио сам их за извесну бљувотину објављену пре једно пола године. Какву, видећете у тексту. Новинару који ме је звао једно 25 пута, не би ли ми показао колико му је стало да овај интервју направимо, предочио сам да сам тужио кућу у којој ради, и да ћу и то свакако елаборирати у том разговору, (наравно, не сведено на ниво личне увређености и освете, већ као социолоског феномена који нам се обија оглаву) и он каже да с тим нема никакав проблем. Кад сам међутим, интервју послао, назвао ме је с тим да му смета одређена реченица о лицемерју медија. Његовом уреднику пак, сметао је цео пасус. Уредник је рекао да нема потребе да то иде, ево он је спреман да се због спорног неистинитог чланка извини јавно на страницама Блица, ја сам рекао да ће оног тренутка кад судски спор добијем, законски бити обавезан да то учини, те да је та трампа налик оној у којој ми трговац обећава да ће ми робу коју сам већ платио, дати ,у замену за додатну услугу. Како нисам ни реченицу хтео да избацим, а камоли пасус извинили су ми се што интервју ипак неће моћи да пусте. Како ја не волим да радим ништа у ветар осим писања, помислих штета да пропадне 20-минутно буљење у екран компјутера.
Умеју ли Срби без вође? Прво беше Тито, па Милошевић, Коштуница, Тадић, сад Вучић. Јел то до политичара или до нас?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Зар није било вођа и пре Тита? Нису Обреновићи све до Милоша ни Карађорђевићи све до Ђорђија, статирали у кукукурузу. Да не идемо у Немањиће и Мрњавчевиће. Сваком народу је потребан вођа. Још нисам видео ниједан тим у било ком спорту, који је изашао на терен без тренера и капитена.
Са осамнаест сте жалили што не можете „са два метка Србију да ослободите Слобе”, били сте део ДОС-ове кампање, са тридесет једном побегли из Србије, са тридесет пет се вратили. Где сте данас, на којој позицији?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Тамо где сам одувек и био: на позицији човека који живи свој живот, члана заједнице који доприноси да заједници буде боље, да би њему и његовим потомцима и људима које воли, било боље.
Ко вас је изневерио, кога бисте најрадије избрисали гумицом из наше блиске прошлости?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Заблуда је да било ко може да вас изневери. Сви људи се у вашем животу сами смештају на своје место. Никога и ничега из прошлости не бих брисао, јер да није било тог нечега или некога, не бих био ту где сам сад. Снага човека се мери према превазиђеним и решеним проблемима.
Рекли сте једном „ајд нека дође СНС на власт, не верујем да могу више да усеру од ових”. Јел сте остали при том ставу?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Као прво, ја не болујем од ставова. Имати било какав став је одраз неинтелигенције. Имати било какав став, значи возити ауто под ручном. Ако сам то и рекао, немам шта да остајем при том “ставу”, јер је СНС очигледно тренутно на власти.
Да ли сте упознали председника Николића или премијера Вучића? Некада их нисте волели, како их сад видите?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Упознао сам Вучића. Ништа нису учинили у последњих 20 година што би променило моје мишљење о њима. Само их сада сви мало боље познајемо и видимо. Колико ће нас коштати та спознаја и сагледавање, видећемо.
У току је ријалити „Др Војислав Шешељ”. Ко нам је крив за ту шараду – Хаг, прошле власти, ова власт, Шешељ, ми сами?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Ако ишта знате о мени, знате да не гледам ријалитије.
Када сте изјавили „Сви би дали срце за Косово, а да не изађу из Београда”, на кога сте мислили? Где је Косово данас?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Мислио сам на све оне вајне Србољупце, васколике браниоце СрБства, такозване десничаре, националисте, велике патриоте са КосовојеСрбија на уснама, које кад позовем да одемо у Штрпце или Звечане да однесемо компјутере за школе или опрему за спортске клубове, нема нигде. Чињеница, 78 одсто Срба никад није било на Косову. Отприлике толико имамо и горепоменутих. Све мој до мојега. Срце дају за Косово, а да им дупе не напусти Београд.
Премијер Вучић се недавно жалио како је елита против њега због личних анимозитета. Ко је та елита, видите ли себе ту?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Вучић бар признаје постојање елите, за разлику од својих претходника. Та елита, која постоји, маргинализована је деценијама уназад, скрајнута и сведена на ранохришћане који се у катакомбама окупљају, јер су напољу римски легионари који ће их разапети. Но за истост са својим претходницима, Вучић се никада није обратио тој елити за помоћ у било каквим реформама и обнови и изградњи рањене земље. Он је, баш као и сви његови претходници, стварао своју елиту: Елита су тако дакле, министри са лажним докторатима и дипломама Мегаденс универзитета, естрадни менаџери, керамичари, држачи печењара, неуспели уметници који у неком валидном систему никада нису, авај, могли да се изборе за своје место под сунцем. Осветници. Освета просека.
Да посегнем за Штулићем:
студенти без дипломе
жене без љепоте
нежење без стана
путници без пара.
Ужас је њихова фурка.
Када премијер каже „биће боље, повећаћемо плате и пензије”, паметни људи питају зар не мислите „вратићете плате и пензије које сте смањили”. Како видите те реформе?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Које реформе?
Део Србије живи у раљама банака. Ваш колега Небојша Дугалић планира да оде у Канаду, јер не може да отплаћује кредит. Шта бисте му ви поручили? А шта банкама?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Њему ништа не бих поручио. Још једна срамота у низу: Министар просвете који укида плате штрајкачима; Омер Мехић који је крив што је убио себе и још шесторо; Суд у Новом Саду који убицу троје младих људи осуђује на осам година… Мађари и Хрвати решили су тај проблем својим грађанима и ископали их из канџи банака. Али ми не можемо, јер морамо да подудламо фалус ММФ-у.
Нека иде Дугалић.
Брине ли министар Тасовац о култури? Злонамерни би рекли да не пропушта прилику да оћути.
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Зар није Тасовац Директор филхармоније?
Огорчени сте на медије. Свуда у свету има медија и таблоида, шта је овде другачије?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Ја уопште нисам огорчен. Ви, медији, само сте слика и прилика оваквог стања у Србији. И што је најгоре, једни од битнијих генератора таквог стања. У Србији нема медија: сви сте ви само зидне новине, овога или онога: Владајуће странке, службе безбедности, или онога ко вас је купио. Ви сте у ствари, страни или једноставно плаћеници. Ви, који по својим страницама због којих неко уништава шуме, свакодневно рекламирате гологузе дропље без занимања и биографије, чије се истраживачко новинарство своди на то да истражујете ко је кога јебо, а не ко је шта паметно урадио, нисте ни једну једину реч написали о томе да се нови премијер, неколико дана по доласку на власт оженио. Мене лично то не интересује, свако у свом животу ради оно што хоће, али вас интересује. Дакле, дупе би дали да сте такво што могли да објавите. Да ли бисте могли да ми одговорите зашто нисте? С друге стране, исконструисали сте причу како је Сергеј Трифуновић, привео у „престоничком кафићу”, „девојку непознату јавности” и имао с њом секс до раних јутарњих сати, док их обезбеђење није избацило. Сергеј Трифуновић је одлучио да вас тужи, мада иначе нема времена да се бакће таквим глупостима и добиће спор. Јер нећете моћи да наведете ни име „престоничког кафића”, нити обезбедите иједног јединог сведока из рецимо наведеног обезбеђења. Да лицемерје има јагодицу на шлагу, ви зовете човека кога сте оклеветали, да вам да интервју. То су вам медији. Спин, спин, бот, бот, спин.
Хуманитарни рад
ПОМОГЛИ СМО 12 МАЛИШАНА
Рекли сте да нећете више о „случају Огњановић”. Да ли је теже, после тога, бавити се хуманитарним радом, да ли вам успева да одржите поверење људи који желе да помогну?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Немам шта ја да одржавам поверење било кога. У протеклих годину дана, фондација „Подржи Живот”, помогла је 12 малишана. Од набавке слушног апарата, опремања вртића у Убу (то је 510 малишана) до компликованих операција животне важности, Нађе Новаковић и Миле Радуновић. Чињеница на коју сам међутим поносан, што су трошкови фондације били 1,54 одсто. Трошкови свих хуманитарних фондација било где у свету иду од 10 до 20 одсто. Ми имамо пар људи на плати и гледамо да што више пара оставимо деци којој је то потребно и због које смо и направили то што радимо. За разлику од горепоменутих, ја сам у управном одбору фондације, окупио праву елиту. Мислите ли ви да Ратко Божовић, Светислав Басара, Драган Јаћимовић, Жарко Паспаљ, имају времена да свој углед, интегритет и образ бацају у канту за смеће у некој шумељивој причи где се нешто мешетари, муљају неки новци и игра са здрављем деце? Немам ја, ни ти поменути људи који јесу елита времена ни живаца да се баве мозговима неверних Тома чији сте мозак и ви медији покварили константним спиновањем, а политичари броја им се не зна, изигравали њихово ионако крхко поверење. Нико од ових људи, не бави се политиком ни мешетарством. Сви имамо своја занимања и биографије, и радимо оно у шта верујемо, за добробит нације. А та деца, су есенцијални, неискварени њен део. Они не знају ко су Вучић и Дачић. Њихови идоли су Мики, Паја, Шиља, Пепа Прасе и Ноди. Зато се за њих и боримо. Сваки пут кад пустите једну поруку са било каквим карактером на 5757, и ви се борите за њих. Не за мене или било кога од поменутих ако их не волите.
ПОВРАТАК У ПОЗОРИШТЕ
Више награда добили сте у позоришту него за филмове. А опет, у позоришту више не играте. Зашто?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Управо радим представу у Звездара Театру са Војом Брајовићем. Воја и Душко Ковачевић су ме враили у позориште и ја сам им бескрајно захвалан због тога.
Хоћете ли се пријавити на аудицију за улогу Валтера који је прославио Бату Живојиновића?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Парафразирао бих Коштуницу: нисам информисан да се снима Валтер? Зар то већ није снимљено ’72-е?
ЦИТАТ
Да ли вам смета што сте у делу јавности препознати као бунтовник, инатџија, прек и тежак човек за сарадњу?
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ: Цитираћу великог Георг Вилхелм Фридриха Хегела: Заболе ме курац.
