Без обзира на то да ли је у питању Божић, Први мај, Дан државности, или неки други празник који је по закону нерадан дан, овдашњи послодавци и менаџери очигледно томе не придају много пажње, нити се закон поштује.
Тако је велики број супермаркета, продавница, пекара, бутика, мењачница, фризерских салона, апотека радио на оба дана празника.
По члану 114. Закона о раду, утврђено је да запослени има право на увећану зараду за рад на дан празника најмање 110% од основице.
Сандра Мијатов која ради у приватној фирми која се бави телефонском продајом каже да је прошле године, али и ове, радила 15. фебруара, али да јој зарада није исплаћена.
– Радила сам на Дан државности и прошле и ове године. Послодавац је обећао дуплу исплату новца за тај дан, али ја од тога ништа нисам видела. Пријављена сам преко студентске задруге, радим већ три године, и ово се не дешава први пут. Ја сам се њему жалила на шта ми је он рекао да ћутим и радим, да је ситуација у фирми тешка и да нема довољно новца. Рекла сам да ћу се жалити надлежнима на шта је додао да одмах могу да покупим ствари и одем из фирме. Не видим излаз из ове ситуације, па и даље радим у тој фирми, каже Сандра.
Уколико запослени ради на дан празника који је пао на дан његовог недељног одмора, поред тога има право и на увећање зараде за прековремени рад за све сате рада током тог дана.
Надзор над применом овог члана врши Инспекција рада, која у случају да послодавац не исплати увећану зараду запосленом, а који је радио на дан државног празника, може да га казни новчаном казном за прекршај од 600.000 до 1.500.000 динара.
Из страха да би могли да изгубе радно место, запослени се не буне.
– Живимо у Србији у којој је било какав посао постао привилегија. Ако је при томе зарада редовна, питања синдиката, колика је, може ли се од ње живети животом достојним човека, које је радно време и слично наилазе на осуду, јер негативно утичу на привлачење страних инвеститора. Иде се на стално смањење права радника, настоји се да се избегне социјални дијалог и колективни уговори у циљу преговора један на један при закључивању уговора о раду где је радник у очајном положају због велике понуде радне снаге, а мале понуде радних места, каже председник Савеза самосталних синдиката Града Новог Сада Владимир Гвозденовић.
Драгана Памучина, која већ шест година живи у Немачкој, каже да је незамисливо да се тамо ради на државни празник. Она је последњи пут у Србији била током новогодишњих и божићних празника, констатујући како је оно што види „радикални капитализам“.
– Пекара и продавница у близини зграде мојих родитеља на Новом насељу радиле су уредно 7. јануара. Пекара до 14 часова, а радња све време. И то је само делић оног што сам видела пошто ми није падало на памет да идем по граду у потрази за било чим на дан Божића. Какво је то израбљивање радника, за мало зараде. А и питање је да ли ишта зараде, када је празник и сви су код куће. Такво нешто је немогуће на Западу. Једноставно, да отвориш радњу на Божић људи би мислили или да си луд или довољно безобразан да малтретираш запослене. А и пријавили би те инспекцији свакако, каже Драгана.
Она додаје да се врло добро зна које делатности и предузећа морају да имају дежурства и имају потребу за послом и током празника, али то свакако нису пекаре, продавнице, итд.
Инспектор рада Зоран Фимић наводи да постоји кршење закона ако радник не буде обавештен или се не донесе одлука о распореду рада на празник, али и да раднике који нису пријављени не штити ниједан закон.
– Уколико радник пристане да ради „на црно“ мора бити свестан да га не штити ниједан систем. Уколико пријави Инспекцији рада да ради „на црно“, ми одлазимо на терен и налажемо послодавцу да са радником закључи уговор на неодређено време и одмах пишемо пријаву послодавцу, а обавештавамо и Пореску инспекцију о раду „на црно“, рекао је Фимић.
Он додаје да је велики проблем радника у приватним фирмама и губитак посла уколико не прихвате услове рада, али да Инспекција за то није надлежна и да је то тешко доказиво.
(Еспресо.рс / 021.рс)
