Цена струје за домаћинства у Србији, и поред три поскупљења у прошлој години, и даље је међу најнижим у Европи, али информација надлежних да је реч о другој најнижој цени електричне енергије на Старом континенту ипак није тачна.
Наиме, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић недавно је изјавила да је цена струје за домаћинства у нашој земљи најнижа у Европи не рачунајући Мађарску.
Најсвежији подаци пак показују другачије. Према ХЕПИ-ју (Индексу цене енергије у домаћинству) јефтинију струју од домаћинстава у Србији (цена 10,48 евроценти по киловат сату) имају индивидуални потрошачи у Мађарској (9,68 евроценти) и Украјини (6,71 евроценти), преноси Данас.
Иако се подаци везани за ову тематику, а када је реч о цени струје за домаћинства у Русији и Белорусији, не могу наћи ни у ХЕПИ-ју, али ни на Евростату, једноставно јер се таква врста статистике за њих не води, увидом у друге доступне изворе може се утврдити да у обе земље цена струје за домаћинства износи 6,4 евроцента по киловат сату.
Иначе, ХЕПИ анализира цене струје у земљама Европске уније, државама Енергетске заједнице попут Црне Горе, Норвешке, Србије и Украјине као и Велике Британије и Швајцарске. Са друге стране, не доноси податке о ценама струје за домаћинства у неколико европских земаља као што су Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Албанија, Турска и Молдавија.
Ако се анализирају подаци Евростата, а они су последњи пут досад урађени за прву половину 2023. године, може се утврдити да су у том тренутку нижу цену струје од Србије (9,6 евра за 100 киловат-сати) имале Турска ( 8,4 евра за 100 киловат-сати и Босна и Херцеговина ( 8,7 евра за 100 киловат сати).
Надлежни у Србији често воле да истичу да су цене струје за домаћинства код нас ниже него у Европи, али при томе не наводе да су на овим просторима нижа примања него у већини држава у којима је електрична енергија скупља него код нас.
Ипак, подаци који су изнети у овом тексу показују да и у земљама у којима је просечна плата већа него што је то случај у Србији, а то су Мађарска и Русија, домаћинства електричну енергију плаћају јефтиније него што је то случај код нас.
С обзиром на то да је просечна плата у Србији око 767 евра а медијална, дакле она коју прима половина запослених у земљи, до 595 евра док минимална зарада једва прелази 400 евра сасвим је јасно да је једини разлог за ниску цену струје, у односу на већину других европских земаља, тај што су примања грађана такође ниска. Другим речима да је она већа него што јесте огроман број грађана не би могао да измири своје рачуне за коришћење електричне енергије.
Да је животни стандард у нашој земљи прилично низак потврђује и то што актуелна власт из године у годину одобрава бесплатне ваучере за летовање у Србији и на њих имају права сви запослени за зарадама до 80.000 динара месечно. Дакле реч је о износу који је већи и од максималног нивоа медијалне зараде у Србији.
Оно што је још изузетно важно нагласити је и то да ако се узме у обзир да се износ просечног рачуна за електричну енергију за домаћинства после поскупљења до којих је дошло у прошлој години зарад реализације договора о кредитирању са Међународним монетарним фондом, попео на око 4.400 динара месечно, односно достигао ниво од око 37 евра, а да је, са друге стране, струја само једна од ставки за плаћање коју грађани морају да измире и то у веома неповољним условима инфлације и економске кризе, не би се могло закључити да је струја у Србији јефтина.
Такође, с обзиром на низак животни стандард становништва не може се констатовати ни да је чињеница да је у већини других земаља Старог континента струја за домаћинства скупља него код нас, било каква утеха за грађане Србије.
Vesna Lalić/Nova.rs
