„Добар дан, зовем се Кајл Скат“, наводи Кајл Скот (Kyle Scott), новоименови амбасадор САД у Београду на почетку поздравне поруке грађанима Србије и то на течном српском језику. И тако, Скат или Скот, попут онога „вибер и вајбер“ својевремно, почетком овог месеца постаде главна правописна дилема, иако је правила нашег језика ту веома јасна – амерички амбасадор је Скот.
Лепо васпитана особа некако се налагодно осећа када тако нешто изговори, још и ако треба лично да му се обрати, а злобници су ту одмах нашли простора за иронију. Можда је управо то и разлог па се дошло до „политичке“ одлуке да је боље да Скот у Србији буде Скат, иако је то неправилно.
– Наравно да је Скот – изричит је др Иван Клајн, лингвиста и историчар језика.
Према његовом објашњењу, у Србији никада нисмо енглеско О транскрибовали са А, мада оно личи на А.
– Рецимо, имена Том и Џон би по америчком личили на Там и Џан, али ми не говоримо Там Сојер или Џан Кенеди, већ Том и Џон – објашњава Клајн.
И у „Новом транскрипционом речнику енглеских личних имена“ професора за енглески језик и лингвистику на Филозофском факултету у Новом Саду Твртка Прћића, лепо пише да се енглеско „Scoтт“ на српском чита „Скот“.
Зашто се онда Скот представља као Скат и има ли ту можда управо тога да је америчка амбасада, желећи да предупреди било какво „зафркавање“, одлучила да амбасадора „преименује“?
– Можда је и то, да не било дегутантно. Али, транскрипцију било чијег имена одређује правопис Матице српске, а не страна амбасада – поново је изрчит Клајн.
Он подсећа и на то колио је било „завитлавања“ и око имена аустријског министра спољних послова Себастијана Курца. Срећом, он повремено борави овде, за разлику од Скота који у Србији живи.