Душка Бокић (34) из Зрењанина једна је од ретких која је победила рак јајника, најтежи карцином код жена. Али, не само то. Након дуге борбе, у којој је изгубила јајник, успела је да постане мајка. И то три дечака.
Како се осећала када су јој саопштили смртносну дијганозу и да ли је у неком тренутку желела да одустане, у исповести за “Блиц” препричава ова храбра жена.
Душка је целог живота била спортиста. Волела је одбојку. Играла је и у првој лиги у Зрењанину, Сремској Митровици и у Београду. И сада је тренер, младој женској екипи у Зрењанину.
– Спорт ми је и помогао да све ово пребродим. Некако сам све прихватила. Да морам. Нисам одустајала и када сам ишла сваки дан у болницу. Ни на хемотерапију, иако нисам имала снаге ни чашу воде да подигнем. Ишла сам. Нисам одустајала. Мото ми је био “идемо даље” – каже Душка на почетку разговора.
Лепе ствари кренуле су да јој се дешавају те давне 2008. године. Удала се и почела да размишља о томе да постане мајка.
Отишлa је на редовну контролу и уместо да чује да је све у реду, докторка јој је рекла да има велики тумор који је срастао са левим јајником.
– Занемела сам. Никакве симптоме нисам имала, изузев што сам се мало угојила. Иначе сам увек била висока, али мршава и због тих неколико килограма сам била срећна – прича Душка.
Хитно је упућена у Каменицу, где су се и лекари чудили величином њеног тумора.
– Средила сам се за први одлазак код лекара. Лепо сам се обукла, а доктори нису веровали да су то моји налази. Мислили су да сам послала неког уместо мене, а да ја лежим на некон одељењу. Прве прогнозе које сам добила нису биле охрабрујуће. Морала сма хитно на операцију, а једино што су ми рекли јесте да све зависити од онога што затекну када ме отворе – са језом се присећа Душка.
Током интервенције, установљено је да се рак није проширио, али доктори су Душки морали да уклоне леви јајник, али и део десног. Након тога уследиле су шест серија хемотерапије и борба. Није јој опала коса, али сваки дан јој је био тежи од другог.
Ни говора о одустајању
– Мучнина, повраћање и немоћ. Да ми је неко рекао да нећу имати снаге да држим чашу воде у руци, не би му веровала. Ипак, само сам размишљала да морам даље. Није било одустајања. Имала сам подршку супруга и целе породице – каже Душка.
Прве три године брака са мужем је провела по болницама. Након завршене хемотерапије, свака два месеца наредне три године ишла је на контроле. И сваки пут страх, да ли се карцином вратио.
– Када је прошло две године од последње терапије, докторка ми је рекла да сада већ могу да размишљам о деци. До тада о томе нисам смела ни да помислим. Били смо срећни, а поготову што смо у томе и успели, само три месеца након што смо добили зелено светло. О лепим вестима сваки пут сам обавестила и докторку. Први пут је било након Обреновог (5) рођења, па Страхињиног (3) и пре шест месеци за Арсеново рођење – кроз осмех прича Душка.
Сада, после пет година сматра се здравом особом и једном годишње иде на контроле. Ипак, сваки пут задрхти и није јој све једно када мора код лекара. Кроз главу јој увек прође шта је све проживела.
Сваке године три жене оболе, а једна умре
Душкина прича, међутим, једна је од ретких позитивних када је карцином јајника у питању. Ова болест је десети најучесталији рак код жена, а пети по смртности од свих канцера. Сваке године од њега оболи око 950 жена, док годишње рак јајника однесе више од 550 живота.
Рани знаци и симптоми карцинома оваријума су неспецифични, па се често пропусте, због чега се болест углавном дијагностикује у одмаклом стадијуму, када су изгледи за излечење мали.
Постоји неколико фактора ризика који могу утицати на развој карцинома јајника као што су године старости, број трудноћа, лична историје рака дојке, јајника, дебелог црева, дуга употреба терапије замене хормона и гојазност.
Један од фактора ризика је и генетска предиспозиција – приближно 10 до 15 одсто карцинома јајника се развијају под утицајем мутираних БРЦА1 и БРЦА2 гена. Присуство БРЦА мутација није ограничено само на пацијенткиње са породичном анамнезом и млађе животне доби. Зато се тестирање БРЦА мутација не сме лимитирати само на жене са позитивном породичном историјом или жене млађе животне доби.
На Институту за онкологију и радиологију Србије може се обавити БРЦА тестирање – како за здраве жене, тако и за оне којима је већ дијагностикован рак јајника.
Уколико се код здраве жене констатује мутација споменутих гена, то не мора да значи да ће се развити карцином, али с обзиром на високи ризик ово сазнање је од великог значаја за превентивно деловање.
Молба за помоћ
За жене којима је постављена дијагноза карцинома јајника, одређивање БРЦА статуса је од велике важности за доношење правовремене одлуке о адекватној терапији, без обзира да ли имају БРЦА1 или БРЦА2 штетну мутацију у време постављања дијагнозе. Нажалост, велики број жена са узнапредовалим карциномом јајника ће имати враћање болести, па је битно имати увид у могуће терапијске опције.
Због тога су пацијенткиње оболеле од рака јајаника при Удружењу “Проговори” послале молбу РФЗО да размотре могућност да на листу лекова уврсте медикаменте за карцином јајника.
Наиме, у Србији тренутно има само два регистрована лека са индикацијом “лечење карцинома јајника”. Реч је о две потпуно различите терапијске опције, један покрива прву терапијску линију и примењује се код свих пацијенткиња делујући тако што блокира раст крвних судова у тумору, а други делује циљано и лечи само оне пацијенткиње које имају БРЦА мутиран рак јајника.
За оба лека су лекари изнели позитивно мишљење и Републичка стручна комисија је изнела препоруке да оба лека треба ставити на листу. Међутим, на списку приоритетних нашао се само један, док други, који циљано делује на БРЦА мутације, није.
Соња Тодоровић Блиц
