Иако месечно не заради више од 12.000 динара, уредно купује Бус плус и никада се не шверцује у градском превозу
Милан Пешић Стаменковић (41) из Земун поља већ 20 година живи од онога што пронађе у контејнеру. Неуништивог је духа, увек насмејан, пецарош, трговац, полиглота, отац, деда, муж, молер, чистач подрума, ревносан путник ГСП-а.
Он је пример за пример. Поред српског, говори три страна језика: немачки, италијански и румунски. Има и два презимена, јер је на венчању узео и женино. Зашто? Каже зато што је много воли.
– Из контејнера се снабдевам већ 21 годину, а тачно толико сам и у браку. Али није више као пре. Подземни контејнери му отежавају посао. Раније си могао да нађес швашта, а сад нема ништа, ни у контејнеру више нема посла – жали се Милан.
Оно што нађе, углавном, носи на пијацу. Суботом је на бувљаку на Новом Београду, у недељу у Земуну. За један дан на пијаци заради до 6.000 динара, али робу за ту цифру тражи две недеље.
– Зна да буде робе и робе у контејнеру, данас сам баш нашао машину за сечење саламе. Буде некад доста гардеробе, алата, то све може да се прода. Никада нигде нисам радио, сем мало молерај, живим од овога – прича.
Иако месечно не заради више од 12.000 динара, уредно купује Бус плус и никада се не шверцује у градском превозу.
– Нећу да се возим на кварно, да се шверцујем, то није интересантно. Казна је 6.000 динара, одакле мени толико, није то мала пара – објашњава Милан.