Колико се Србија неравномерно развија може се видети из података о висини плата. Осим Београда, Новог Сада и још шест општина, у свим осталим местима се зарађује мање од републичког просека. Разлика између општина са највишом и најнижом зарадом је три пута.
Највећу плату у Србији у просеку зарађују у београдској општини Стари Град. Она је, према подацима Завода за статистику, у новембру 2023. године износила (нето) 174.172 динара.
Осим тога, београдске општине заузимају осам првих места. После Старог Града, следе Врачар (161.946), Савски Венац (151.700), Нови Београд (147.283), Звездара (118.786), Вождовац (118.566), Чукарица (108.831), Земун (105.975).
Иза њих долази прво место ван главног града – Нови Сад (105.514), а затим опет две београдске општине Палилула (103.633), Раковица (101.229).
Ван Београда и Новог Сада, плату вишу од просека у Србији, а то је у новембру 2023. године износило 89.956 динара имају грађани у још само шест општина. То су: Бор (98.613), Нишка Бања (97.309), Лазаревац (92.135) Костолац (91.078), Панчево (89.844) и Лучани (89.775).
Србија без Косова има 147 општина, што значи да се у 130 општина зарађује мање од републичког просека.
Медијална зарада, односно износ до које је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа у Србији је 69.088 динара.
Најсиромашније општине Прешево и Бојник
Најнижа просечна примања су у општини Прешево (59.263), а нешто виша су оближњој општини Бојник (59.708).
Међу 10 са најнижим примањима налазе се још: Сврљиг (60.002), Власотинце (60.059), Гаџин Хан (60.516), Блаце (60.929), Лебане (61.498), Трговиште (62.173), Ражањ (62.327), Црна Трава (62.374).
Готово све најсиромашније општине налазе се на југу Србије.
Најнижа примања у Јабланичкој области
Највише плате су очекивано у Београдској области (115.317), једина област која пребацује просек у републици је Јужнобачка област са 94.512 динара, док је Борска област готово на нивоу просека (88.717).
Још четири области бележе зараде веће од 80.000 динара. То су: Јужнобанатска област (82.987), Нишавска област (81.112), Сремска област (81.080) и Шумадијска област (80.881).
Најмања примања су у Јабланичкој области (64.554), а просек нижи од 70.000 динара имају још Пчињска област (67.071), Топличка област (68.888) и Рашка област (69.182).
Трошкови живота одређују стандард
Да више новца не мора увек да значи и аутоматски и квалитетнији живот зависи и од трошкова живота.
Тако је у недавном тексту Н1 израчунато да је у Београду неопходно 78.000 динара за основе трошкове укључујући и изнајмљивање малог стана. То значи да је са медијалном практично зарадом немогуће преживети у главном граду.
У Новом Саду су трошкови изнајмљивања стана мало нижи, али је и тамо медијална зарада недовољна за живот, а слично је и у Нишу.
Плата за живот
Концепт и пројекат „Плата за живот“, који се заснива на покрићу уобичајених трошкова исхране, становања, здравствене заштите, одеће и обуће, превоза и образовања, укључује око 10 одсто додатног новца за непредвиђене трошкове. Према њиховом прорачуну за средину 2022. године тај износ (плата за живот, не за преживљавање) је био 115.000 динара.
Несразмера: Између луксуза и беде
Овакве бројке показују да постоји велика несразмера између зарада. Примања 20 одсто најбогатијих су у просеку шест већа од најсиромашнијих 20 одсто. Иако је у Србији од скоро престала да се прати стопа апсолутног сиромаштва, то не значи да не постоји.
Она се незнатно смањивала у периоду од 2006. године. Према последњим званичним подацима из 2021. године, проценат апсолутно сиромашних у Србији износио је 6,9 одсто. У питању је 446.000 људи који су месечно трошили мање од 12.695 динара.
Према подацима „плата за живот“ број становника који живе у апсолутном сиромаштву повећао се на 11,4%, односно, око 780.000 људи.
Када је у питању ризик од сиромаштва, према подацима Завода за статистику, он је у 2022. години износио 20,%, и у односу на 2021. годину нижи је за 1,2 процентна поена.
Стопа ризика од сиромаштва представља проценат лица чији је расположиви приход нижи од прага ризика од сиромаштва, који је у 2022. износио 26.509 динара месечно за једночлано домаћинство.
Foto printscreen N1
П. В. П. Н1
