Сви смо ми више лица. Можда је само погрешно што очекујемо да ваља изабрати једно.
Док се Јосиф разметао наоколо теоријом неког филозофа да је погрешно удисати и повраћати етанол истовремено, питала сам се да ли је икад тај филозоф чуо за холистички приступ животу.
Не терај ме да бирам. Јер, судећи по мом гардероберу, избору људи око мене, храни коју волим и начин на који је дегустирам, ја не волим да бирам.
Док другима одговара оно или ово време, овакав или онакав карактер, бирају успех или неуспех… мене не приморавај да ишта изаберем. Кад научиш да живиш с тим да нема ничег тако неморалног у томе да не зависим и не завидим, а да ипак имам све јер не бирам, сварићеш ту филозофију.
Паметан си ти човек, Јосифе. Знаш да се до великих истина не долази ни на какав посебан начин. Узмеш перо, обујеш сандале, прошеташ ветар. Све је ту, врло просто, попут једначине са непознатом која је и више него очигледна. Зато не бирај, јер док бираш речи, док бираш тон, или бираш начин да ли ћеш само мене волети или нас стотине, да ли ће твоја љубав бити сексуално откривање твог разјареног ума или разумевање наше игре кроз сваку пору која те удише… док бираш све то, ти губиш. То ти је наметнуто. Побеђује само онај коме избор не представља ништа друго до постулат, форму, уобличени измет човечанства. Не бирај јер кајати се хоћеш, а кајање је за мекушце. Ти си, Јосифе, од теже сорте скројен.
Ајша
