Владимир Трбовић већ скоро 30 година живи у иностранству, прво у Москви, а последњих 19 у Риму. Рођен је у Шапцу, оженио се Нишлијком, а када год дође у Србију има устаљену маршуту. Каже да при обиласку родбине никада не пропушта две ствари: да оде у кафану и – на контролу код стоматолога.
„Стоматолози у Србији су бољи него у Италији. Бољи, јер су наши зубари школованији него што су Италијани. Ми имамо коју годину више и коју годину праксе више, и ако зубари користе најновије материјале из Швајцарске и Италије, онда ту нема никаквих проблема“, тврди Владимир који након овог разговора иде на још једну контролу пред полазак за Рим.
Осим поверења у стручност лекара у Србији које истиче, додаје и огромну разлику у цени као чињеницу. „Разлика у цени је оно што нас тера да свако ко дође, чак и онај ко не воли зубаре оде на контролу. А разлика је и по 10, и по 15 пута већа. Ако ја овде могу зуб да поправим за 20 евра, у Италији чим зинем кажу 100 евра, и то само за преглед. Значи, тамо плате и 200, и 300 и 400 евра код компликованијих захвата, тако да је разлика огромна“, каже он.
Међутим, шта када га заболи зуб у Италији? Владимир каже да у том случају има стоматолога од поверења и у Риму, и то некадашњег стоматолога са Војно медицинске академије у Београду, али да тамо иде „баш кад мора“.
„Поправила сам зуб у Немачкој, али није ми то-то“
До сличног сазнања је дошла и др Александра Ђорђевић Младеновић која има стоматолошку ординацију. Током августа код ње долази знатно већи број пацијената, мада их све чешће, како каже, има и током године. Углавном су то људи из Немачке, Швајцарске, Аустрије, Шведске. Објашњава како поверење заиста има значајну улогу за чекање годишњег одмора и одлазак код зубара.
„Они углавном то раде овде. Међутим, некад се деси неко акутно стање, јаки болови, па тада и они морају да оду тамо. Ето, скоро је била пацијенткиња из Немачке – они прво не знају код кога да оду, немају препоруке, лутају и онда оду код неког најближег стоматолога у крају. А они су углавном хладни, поготово Немци, немају ту срдачност, немају то поверење, и онда буде ’Поправила сам зуб у Немачкој, али не бих више да идем тамо, није ми то-то’. Ипак, они више имају поверења у наше стоматологе, без обзира на цену“.
А цена није занемарљива, па игра још значајнију улогу. И др Александра потврђује да је чак десет пута већа цена у Европи за оно што она као специјалиста ортопедије вилица ради, а то су мобилне и фиксне протезе. „Тако да се пацијентима апсолутно исплати да дођу до Ниша, плате авионску карту, ставе фиксну протезу и да долазе једном у два месеца на контроле, него да то раде тамо. Посебно, што њихова осигурања углавном не покривају стоматолошке услуге“.
Додатно, објашњава она, је то што разлике у материјалу у Србији и рецимо Немачкој не постоје. „Ми увозимо и користимо те њихове материјале. Углавном су то материјали из Немачке, Швајцарске, Америке, зато што у Србији не постоји фабрика која производи стоматолошки материјал“, каже др Ђорђевић Младеновић.
У Ниш по тетоважу
Међутим, стоматолошке ординације нису једина адреса коју гастарбајтери посећују када дођу у Србију. Никола који 3 године живи у Малмеу у Шведској, дошао је у свој родни Ниш овог лета из још једног разлога осим да обиђе породицу. Дошао је по своју прву тетоважу. По препоруци.
„Две препоруке сам добио за овај таттоо-студио, а верујем тим особама. А мени је ова тетоважа изузетно битна, подсећа ме на мог оца који је био аутомеханичар. Ова машина је радилица без које не може да ради ни један аутомобил, а он је радио са њима. А и сви смо ми помало машине“, каже Никола.
На питање да ли је цена утицала на његову одлуку, Никола каже да цена сигурно утиче на одлуку, али не и у његовом случају јер он жели само ту једну тетоважу, и жели да је уради најбољи таттоо уметник.
А најбољи је очигледно, Александар Цвејић. Он црта ову захтевну радилицу на Николиној подлактици. Има деценију искуства и пуно захтевних тетоважа иза себе. Тврди да су цене највећи разлог за сталне клијенте из иностранства.
„Рецимо, сат у иностранству се наплаћује око 150 или 200 евра, све зависи од студија до студија, и наравно од земље. А овде код нас је то много приступачније, сатница је 50 евра, а један дневни термин је око 300 код нас. То би горе било више него дупло. Значи, без 800 евра, не би могли да ураде слику која би овде коштала 300-400 евра. Авиони до Ниша су јефтини, то их кошта око 40-50 евра повратна карта, смештај је 2.000 динара за ноћ и кад саберу и одузму – одушеве се“, смеје се Александар.
Каже да од свих који долазе са стране, 70 одсто су „наши“, а остало странци па примећује и разлику у томе шта желе да тетовирају и једни и други. „Наши углавном ‘Србија’, анђелчиће, иконе, вукове, животиње, двоглавог орла. Странци више воле компликованије тетоваже. Сад нам долази групица из Немачке. Прво су била двојица да испитају терен, много им је битно у којим се условима тетовирају, да ли је све стерилно. Били су, видели су, истетовирали се, презадовољни су и ево сад долазе са другарима, узели су одмор и сад долазе четворица на тетовирање“, прича нам овај татоо уметник.
Када већ зна да се су тетоваже дупло скупље у некој западној земљи, да ли би он ишао да тетовира тамо, питамо га. Каже да је раније ишао на месец дана у Швајцарску и Немачку, а сада због мале ћеркице бира да остане код куће. Додаје да више нема ни потребе да иде, јер сви долазе њему.
„Тетовирао сам људе из Базела, и они сада дођу за сат и по времена у Ниш, што им је јако близу као да иду на посао. За сат и по су ту и није им проблем да одвоје 50 евра за повратну карту. Тако да ја више немам потребе да идем горе. Јесте, горе су боље цене, јаче цене, али је све ОК и овде“.
Дојче веле/ДанасДојче веле/Данас
