У саопштењу се наводи да је „сулудо да се у ери дигитализације прикупљају и чувају рачуни за превоз а све како би се удовољило лажној забринутости државе због евентуалних злоупотреба у исплати путних трошкова“, као и да је „присуство запосленог на послу довољно оправдање да се исти није телепортовао на место рада, већ да је имао неки трошак за долазак на посао“.
„Суштина тог права и јесте да послодавац исплати средства како би запослени дошао на посао. Према нашем мишљењу, списак запослених о присуству на послу је валидан документ“, наводи се у саопштењу.
Према слову закона, како се наводи, запослени има право на накнаду трошкова за долазак на рад и одлазак са рада а трошкови се надокнађују у висини цене месечне претплатне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају.
Синдикат правосуђа Србије подсећа и да „правосуђе нема простор за чување правосудне грађе па остаје нејасно где ће се чувати рачуни за 12.000 запослених у судовима и тужилаштвима, 3.000 судија и тужилаца, као и за 4.000 хиљаде запослених у ионако претрпаним затворима“.
„Дакле, под условом да свако од њих донесе по један рачун то је месечно 19.000 рачуна или годишње 228.000 папира“, наводи се у саопштењу.