Влада је издвојила новац за програм „Моја прва плата“, а Национална служба за запошљавање јуче је објавила и јавни позив.
Пријава послодаваца који су заинтересовани да запосле нове младе људе почела је јуче и трајаће до 25. септембра.
Тек када буде позната понуда радних места, од 1. до 15. октобра моћи ће да се пријаве и они који желе да буду на пракси, која ће бити плаћена.
Од државе ће месечно 20.000 динара добијати они са средњом стручном спремом, а 24.000 динара они са факултетским дипломама. Пракса ће трајати девет месеци, након чега послодавци неће имати обавезу да запосле те раднике.
Селекција кандидата биће објављена у другој половини октобра, а потписивање уговора и почетак усавршавања предвиђен је за период од 8. новембра до 7. децембра.
Један од услова јесте да будући практиканти морају бити на евиденцији НСЗ, док су послодавци ограничени тиме што они који запошљавају пет радника не могу на праксу да приме више од једног, они са 6 до 14 запослених двоје, а они са више од 15 запослених моћи ће на праксу да приме не више од 20 одсто од укупног броја запослених.
Новац за праксу новозапослени ће добијати од НСЗ, а послодавци, како се наводи у јавном позиву, моћи ће да исплате и додатна средства.
Осим тога, доприноси за случај повреде на раду и професионалне болести биће уплаћени, истиче НСЗ, у складу са законом.
Накнада и делимично здравствено осигурање тако су, како каже за Данас стручњак за радно право Марио Рељановић, једино што ће будући практиканти добити. Остала права неће имати, а цела Уредба на којој програм почива је, сматра он, незаконита.
„Чињеница је да не знамо који је правни основ ове уредбе и каква је врста уговора на основу ког ће ови људи бити на пракси. То је уговор између НСЗ, послодавца и тог лица, али је проблем што таква врста уговора не постоји у Закону о раду. Уредба не може да мења Закон, као што техничка влада не би требало да доноси уредбе“, напомиње Рељановић.
Он каже да су овом уредбом за запошљавање младих људи предвиђени до сада невиђени услови.
„Њима не иде стаж, имају само делимично здравствено осигурање за професионалне болести и имају накнаду која је нижа од минималне зараде. Нема одмора, нема никаквих других права, послодавац може да доведе неког на праксу и добије без плаћања радника за високо плаћену позицију“, истиче наш саговорник и додаје да их у Уредби чак и не зову радницима или неким другим именом, већ само корисницима програма.
Рељановић каже да Закон о раду предвиђа две врсте уговора, један је приправништво, други стручно оспособљавање.
Оно што је предвиђено овим програмом није ни једно ни друго, јер стручно оспособљавање према Закону је период који неко проводи код послодавца да би положио стручни испит, напомиње он, што овде није случај.
„Ово би била нека подврста уговора, али све заједно је врло лоше. И није само ствар да ли је добро или лоше, ово је незаконито јер ти људи немају никаква права, њихов радно-правни статус је непознат“, истиче Рељановић.
Он овај програм пореди са сличним пројектом од пре неколико година Првом шансом и напомиње да су тада права тих људи који су добијали посао била много већа него што је овим програмом предвиђено.
Рељановић подсећа да су тада новозапослени имали три месеца приправничког, онда још 12 месеци су радили, а после тога послодавац је био дужан да их плаћа још годину дана.
Осим тога, НСЗ је тада, како каже, плаћала запослене, а послодавци су били ти који су плаћали порезе.
„Сада после девет месеци послодавац може да не продужи уговор, нема никакву обавезу. Оно што добијају они који оду на праксу јесте та накнада, нижа од најниже и искуство и прилику да то после ставе у ЦВ“, наглашава он.
Једна од могућности – о којој нема речи у Уредби ни у јавном позиву – јесте да се не зна да ли ће послодавац бити санкционисан ако отпусти свог радника да би довео практиканта који ће девет месеци радити, а кога он неће плаћати.
За њега је овај програм чист добитак за послодавце и покушај да се услед кризе напумпа цифра о запослености. Рељановић каже да држава може да спроводи мере о запошљавању, али не на незаконит начин, као у овом случају.
На питање да ли ће и како бити санкционисани они који пристану па одустану од праксе у НСЗ за Данас кажу да ће на основу изјаве те особе и послодавца проценити оправданост разлога прекида програма и у складу са тим определити даље активности.
Када се ради о томе да ли ће послодавцима бити дозвољено да отпусте свог радника како би на његово место довели неког практиканта у НСЗ истичу да је суштина програма оспособљавање незапослених младих без радног искуства, који не могу заменити већ запослене који су самостални у свом раду.
“Програм не подразумева заснивање радног односа”, напомињу у НСЗ.
Из Уније послодаваца Србије кажу да је ово једна од мера која ће свакако да помогне запошљавање младих јер су послодавци иначе раније избегавали да запошљавају оне који тек заврше средњу школу и факултете јер их је то коштало хиљаде евра.
„Радије су запошљавали старије, оне који имају стажа, јер им је било скупо да запосле младе који немају искуства. Овај програм би могао да буде мамац за послодавце да запосле млађе, јер ће овако бар да поделе са државом трошак“, истиче Небојша Атанацковић из УПС-а.
Ово је добра мера, како каже, поготово када знамо на шта се све троше државне паре.
„У крајњој линији послодавац неће запослити неког ко му не треба, па макар и за те паре. После девет месеци праксе он ће закључити да ли му тај радник треба или не, да ли му вреди или не, а како је увек био проблем тај што млади недовољно знају те их због тога слабије запошљавају ово ће бити идеална прилика за њих да стекну неко искуство“, напомиње Атанацковић.
Предност приватним послодавцима
Влада је за овај програм издвојила две милијарде динара, а пријаве кандидата иду преко портала мојапрваплата.гов.рс. Како су раније из Владе саопштили приоритет за укључивање у програм имаће послодавци из приватног сектора, а нарочито они из девастираних општина, у складу са прописом Владе Србије о степену развијености јединица локалне самоуправе. Министар финансија Синиша Мали рекао је да је циљ програма да се мотивишу млади да што пре нађу посао и најавио да ће вероватно бити и другог и трећег круга запошљавања.
Брнабић: Да млади лакше нађу трајно запослење
Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је јуче у Сенти да Влада кроз програм помоћи „Моја прва плата“ улаже две милијарде динара, како би 10.000 младих стекло прво радно искуство и лакше нашло трајно запослење.
Брнабић је, на представљању тог пројекта у фабрици квасца „Биоспрингер“ у Сенти, најавила да ће, уколико програм буде успешан, то бити само почетак када је реч о таквом виду подстицања запошљавања младих. Брнабић је казала као очекује да ће и после девет месеци трајања програма, током којих држава дотира зараде са 20.000 динара за оне са средњом школом и 24.000 динара за оне са завршеним факултетом, остати да раде у тим компанијама.
Љ. Буквић Данас
