Како каже председница удружења “Краљичин вез” Милица Бачевић која је покренула иницијативу, ово је мали јубилеј школе плетења коју је отворио бугарски конзул у Нишу.
“Он је био представник туриста из Бугарске који су прве три године долазили код нас. Последње три године их нема у толиком броју због ковида, али смо имали полазнике из Немачке. Радионице трају четири дана, што је мало да се научи плетење, али је довољно да се савладају прве вештине и неки новитети у плетењу. Првих година смо имали само неколико тинејџера, већ друге и треће године имали смо и млађе и старије кориснике, са искуством и без искуства. Имали смо и полазнике које су од самог старта са нама, и код нас су научили да плету и усавршили своје вештине, па смо на базарима које смо имали, поставили њихове радове на продају, што је за нас показатељ да смо успели да очувамо занат од заборава, као и традицију нашег краја, али и да донесемо зараду, што је и био циљ”, каже Бачевићева.
Ове године припремили су рад мотива пиротског ћилима на плетеним производима.
“Наставићемо да учимо, исцртали смо шеме и они ће наставити у току године да се баве тиме, да усавршавају технике, и већ наредне године очекујемо више мотива и сложеније ствари које ћемо да радимо”, истиче она.
Овогодишња школа плетења одржава се у оквиру пиротског лета.
Чланица Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима из Пирота Весна Станковић истиче да са удружењем “Краљичин вез” сарађује већ три године у оквиру школе плетења.
“Нама је значајна сарадња због социјализације корисника, али и других активности које плетење може да помогне у развоју деце, али и због одржавања традиције и повратка старом занату. Сам амбијент у музеју је јако пријатан, а кроз рад и активности које имамо, ми можемо нашем програму увести додатну активност – плетење. Најмлађи корисници мотају вуницу и развијају своју моторику, старији који су спретни користе и игле”, додаје Станковићева.
Једна од првих чланица удружења “Краљичин вез” Славица Панчић каже да је удружење порасло, јер су на почетку биле само њих четири.
“Ја сам се прикључила још од првог дана у школу плетења. Имали смо госте, биле су девојчице из Ваљева. Ове године је нешто мање, јер је крај сезоне, али имамо наше верне другаре који сваке године долазе. У почетку смо биле четири, сада нас је много више, удружење расте и нама то много значи. Милица нас окупи једном годишње, лепше би било да је више пута, али за то нема средстава. Знамо и да запевамо после штрикања, уживамо у прелепом амбијенту. Ја сам већ бака и заиста користим ове дане да их проведем лепо”, истиче Панчићева.
Из овог удружења додају да ће се школа плетења наставити и убудуће да ради на очувању старог заната у овом крају.
Фото:МРЦН
