Заставници прве класе, летачи у пензији Саша Јовановић и Милан Ракић, дошли су на њиву и на месту пада хеликоптера оставили летачку ознаку 890. хеликоптерске ескадриле.
Тој ескадрили су припадали настрадали пилоти Омер Мехић и Милован Ђукарић и механичари-летачи Небојша Драјић и Иван Миладиновић.
Јовановић и Мехић су истог дана у августу 1990. године почели да раде на загребачком војном аеродрому Плесо, први као водник, други као потпоручник, и пут их је водио даље заједно, преко Бањалуке до Београда.
Са Драјићем је Јовановић заједно завршио средњу ваздухопловну војну школу ЈНА у Рајловцу код Сарајева, док је са Миладиновићем пролазио падобранску обуку.
И даље код мене остаје горчина као и првог дана кад сам сазнао за несрећу. Мехић и посада тада су отишли на задатак на који би свако од нас отишао. Кад је дете у питању, нико од ваздухопловаца не би рекао „нећу“, рекао је Јовановић.
Он је указао да свих пет година после трагедине размишља шта је то Мехић у глави имао кад су му наредили да слети на Сурчин, уместо у Батајницу и колико се изнервирао. Знам га добро, питање је да ли су га изнервирали непосредно пред пад, напоменуо је Јовановић, који негира могућност да је Мехић био пијан, како се тврдило.
Сви су криви, али је пилот најмање, одговорност иде од врха, оних који су наредили. Мехићево војничко је надвладало оно пилотско, оценио је Јовановић.
Али, да је поступио по свом, и да није послушао наредбу, од тог тренутка, према Јовановићевом објашњењу, више не би био војник.
Ракић је ФоНету изјавио да је те вечери био на Новом Београду, када је чуо лет хеликоптера, чији тип познаје по звуку. Запитао се по којег ли су функционера послали летелицу, у немогућим метеоролошким условима, јер зна да се то раније радило, кад неко од званичника „загине“. Када је чуо да је летелица пала, није знао ко је био у посади, али је прво помислио: „Боже, да није Драјић“.
Са њим сам доста радио, увек нам је „ускакао“ у помоћ када је било већег обима посла у заводу „Мома Станојловић“, рекао је Ракић.
Он је запитао да ли је иког од одговорних за несрећу, а то није посада, срамота и зашто нико нема људскости да каже: „Погрешили смо“.
У несрећи су, поред посаде, погинули и анестезиолог новопазарске бнолнице Џевад Љајић, медицински техничар Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић која је пребацивана за Београд.
