Пви пут од отварања преговора о чланству у Европској унији, Србија је у некој области према оцени Европске комисије направила назадовање. Реч је о Поглављу 31 које се односи на заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, преноси портал Еуропеан Wестерн Балканс који је имао увид у извештај Комисије.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре предаће данас у 18 сати у Палати Србија председнику Србије Александру Вучићу извештај Комисије.

“Србија је умерено припремљена у области заједничке спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, али је током извештајног периода назадовала”, стоји у финалној верзији извештаја ЕК, а преноси ЕWБ чији текст преносимо у целости.

Према писању ЕWБ, ЕК је констатовала да је Србија након “ничим изазване и неоправдане агресије Русије на Украјину” наставиле блиске односе са Русијом, а неке изјаве и поступци високих званичника били су директно протви статова ЕУ о спољној политици.

“У 2021. стопа усклађености Србије са релевантним декларацијама Високог представника опала је на 45 посто до августа 2022”, пише у извештају ЕК.

Препоручује се да би “приприотетно требало побољшати своје усклађивање за ЗСБП, укључујући и санкције, и избегавати радње и изјаве које су супротности ас ставовима ЕУ о спољној политици”.

Поред области ЗСБП, Србија је ове године добила лоше оцене ЕК и из такозваних политичких критеријума. Иако се поздравља враћање политичког плурализма, ЕК у свом извештају о Србији наводи да је политички и медијски пејзаш остао поларизован и да њима и даље доминира Српска напредна странка (СНС) и актуелни председник.

Када су у питању избори, извештај Европске комисије ослања се на налазе ОДИХР-а и наводи да су констатовани бројни недосаци који су резултирали неравноправним условима у корист актуелне власти.

„Комбиновани утицај неуравнотеженог приступа медијима, непримереног притиска на запослене у јавном сектору да подрже носиоце функције, значајне неједнакости у финансирању кампања и злоупотреба административних ресурса, довели су до неједнаких услова за кандидате“, наводи се у извештају ЕК, преноси ЕWБ.

Додаје се да су медији покривали све изборне кандидате, али да је већина јавних и приватних емитера са националном покривеношчу фаворизовала актуелног председника и владајућу коалицију, „ограничавајући могућност бирачима да донесу потпуно информисане изборе“.

Европска комисија закључила је и да бројна понављања и одлагања финализације резултата нису допринели побољшању општег поверења у изборни процес.

У претходних годину дана према оцени Европске комисије није било напретка у дијалогу Београда и Приштине. У извештају пише да није постигнут конкретан напредак, иако су председник Вучић и премијер Курти договорили редовне састанке. И Београд и Приштина позивају се да се “активно ангажују” на постизању “свеобухватног, правно обавезујућег споразума о нормализацији односа без даљег одлагања”.

Ограничен напредак у владавини права

“Свеукупно је постигнут ограничен напредак, што укључује побољшање просечне оцене потпоглавља у односу на претходни извештајни период”, пише у извештају Европске комисије. Додаје се да је Србија направила важан корак усвајањем и проглашењем уставних амандмана у Парламенту у фебруару 2022. ЕК наводи да би се уставним променама дало практично дејство, потребно је брзо усвајање релевантног имплементационог законодавства.

Када је у питању борба против корупције, ЕК наводи да је постигнут одређени напредак током извештајног периода, додајући да су препоруке о превенцији корупције даље спроведене. Стоји и да је број оптужиница и првостепених пресуда за случајеве високе корупције мало повећан, иако би требало да се додатно интензивирају напори за појачавање превенције и кривично гоњење корупције, као и конфискацији имовине у вези са овим случајевима.

Комисија је упутила позив Србији да припреми, усвоји и започне имплементацију нове антикорупцијске стратегије засноване на кредибилном и реалистичном акционом плану.

Без напретка у слободи изражавања

У првом делу извештаја извештају ЕК у који је ЕWБ имао увид, а који се односи на политичке критеријуме за чланство, наводи се да Србије није постигла напредак у области слободе изражавања.

“Случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост, а свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања и даље треба додатно ојачати у пракси”, наводи ЕК.

Констатује се да је РЕМ донео одлуку да истим телевизијским каналима као и у претходном периоду додели националне фреквенција, иако су те телевизије “и у претходном периоду добијале опомене од РЕМ-а због кршења својих законских обавеза”.

Комисија позива највише државне званичнике у Србија да се уздрже од етикетирања или вербалних напада на новинаре. Препоручено је и да би требало да се све претње и вербално насиље над новинараима прати и да окривљени буду кривично гоњени.

Власти у Србији позивају се и да обезбеде транспарентно и правично суфинансирање медијских садржаја који служе јавном интересу и повећају транпарентност у власништву над медијима и оглашавању.

Крушик и Телеком у извештају ЕК

Иако су се случајеви Крушик и Телеком налазили у два предходна извештаја Европског парламента, Европска комисија до сада није помињала ове и друге познате случајеве у својим извештајима. Ранијих година постојали су само уопштени позиви властима у Србији да раде на откривању случајева повезаних са виском корупцијом и организованим криминалом, али и побољшају свеопштег стања у медијима.

У делу извештаја у ком се говори о узбуњивачима, каже се да су судовили у Србији током 2021. године примили око 99 нових предмета на основу Закона о заштити узбињивача и напомиње да поступци за неке случајеве нису решени ни после више година.

“Пријаве узбуњивача, као у случају Крушика, још увек нису истражене у складу са Законом. Србија треба да појача заштиту узбуњивача и истражи оптужбе у случајевима корупције на високом нивоу”, пише ЕК.

У извештају у који је ЕWБ имао увид стоји да би процес приватизације медијског сектора требало да буде завршен, и да би требало применити усвојену Медијску стратегију. По први пут у свом извештају ЕК спомиње државну компанију Телеком и њено власништво у медијима.

“У току је неколико судских спорова и поступака у којима су Телеком Србија, чији је већински акционар држава, и приватне компаније, како у Србији тако и у иностранству, у контексту високе концентрације медијског тржишта у Србији”, констатује Европска комисија.

Правна и политичка неизвесност Еуропрајда

ЕК констатује у делу извештаја посвећеном Еуропрајду да је рута била забрањена, док је неизвесно до последњег тренутка било његово одржавање.

“Власти су као основу за своју одлуку навеле забринутост за безбедност у вези са претњама екстремно десних група. Такође су забрањене демонстрације против европрајда и запада”, пише ЕК.

Они наводе да је период пре шетње обележила је правна и политичка неизвесност. Комуникација надлежних је била контрадикторна, са најавама на високом нивоу да ће марш бити потпуно забрањен и накнадном забраном трасе марша коју је издало Министарство унутрашњих послова.

“Док су власти одржавале контакте са организаторима како би пронашли решење, они су остали необавезни у погледу одржавања параде са званичном дозволом”, наводи ЕК.

У делу о слободи окупљања, ЕК наводи да је полиција забранила скуп Иницијативе младих за људска права за уклањање мурала осуђеног ратног злочинца Ратка Младића, наводећи као аргумент контрапротесте.

Описана су и дешавања током еколошких протеста и уручивања прекршајних налога ученисцима тих протеста.

“Маскирани и други појединци напали су неке од демонстраната. Министарство унутрашњих послова огласило се саопштењем за јавност да, пошто скупови нису регистровани, полиција не може да их обезбеди и гарантује безбедност, те да ће одговорност сносити организатори”, наводи се у извештају Европске комисије.

Одређени напредак у економским критеријумима

Према овогодишњем извештају Европске комисије, Србија је између умереног и доброг нивоа припремљености и остварила је одређен напредак у развоју функционалне тржишне економије. Наводи се да је српска привреда успела да се опорави у 2021. години, уз успоравање у првој половини 2022.

Постигнут је одређени напредак у реформама пореске администрације и приватизацији државних предузећа. Додаје се међутим да друге велике реформе јавне управе и управљања државним предузећима су још увек споре, што само продужава дуготрајну неефикасност и повећава фискални притиска. Закључује се да није било напретка у јачању фискалних правила која би учврстила фискалну политику.

„Држава задржава снажан отисак у привреди, а приватни сектор је неразвијен и спутан слабостима у владавини права, посебно у погледу борбе против корупције и неефикасности правосуђа, као и у спровођењу фер конкуренције. Прошлогодишње препоруке су делимично спроведене“, пише ЕК у извештају за Србију.

EWB, Danas online