Фондација Славко Ћурувија (СЋФ) саопштила је да њена истраживања показују да „небезбедна атмосфера за живот и рад новинара полази од највиших државних функционера и прорежимских медија који их нападају“, као и да 48 одсто пријављених претњи или напада на новинаре од 2017. до 2020. није решено, а да је 70 одсто решених случајева окончано одбачајем кривичне пријаве
„На Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима подсећамо да у Србији ни после више од две деценије нису решени случајеви убиства Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића. Судски процес за убиство новинара и издавача листова Дневни телеграф и Европљанин Славка Ћурувије почео је чак 16 година после злочина и – још траје“, наводи се у саопштењу.
Фондација подсећа да је након шест година суђења Апелациони суд укинуо првостепену осудјујућу пресуду, „која је јасно показивала да иза убиства Ћурувије стоји држава“, као и да је „у поновљеном процесу пред Специјалним судом одржано свега 47 сати ефективног суђења, а на крају је донета пресуда истоветна оној која је укинута“.
„Седница Апелационог суда биће одржана од 5. до 9. децембра ове године, а ми се питамо – да ли ћемо скоро 24 године после убиства дочекати правду? ‘Бесконачни процес’, како релевантне медјународне организације називају случај ‘Ћурувија’, опис је и случајева убиства Даде Вујасиновић и Милана Пантића“, наводи се у саопштењу.
Фондација истиче да „могући напредак у расветљавању случаја убиства Милана Пантића може да буде чињеница да га је, коначно, преузело Тужилаштво за организовани криминал“.
„Подсећамо и да случај паљења куће новинару Милану Јовановићу, упркос брзој реакцији полиције и тужилаштва, већ четири године није решен. И овај судски процес праћен је опструкцијама, укидањем првостепене пресуде, али и додатном виктимизацијом оштећених“, истиче се у саопштењу.
Додаје се да је „овом злочину претходило и још нерасветљено пребијање уредника портала Жиг инфо Жељка Маторчевића“.
„Истовремено, док се пријаве за претње у кондиционалу упућене новинарима, по правилу одбацују, оне упућене политичарима се процесуирају. Чак 2,5 пута више случајева угрожавања сигурности председника Србије (Александра Вучића) добило је судски епилог него сви случајеви медијских радника заједно“, наглашава СЋФ.
СЋФ истиче и да је „све ово праћено атмосфером у којој су новинари и новинарке стална мета напада како политичара, у више од 80 одсто случајева чланова владајуће Српске напредне странке, тако и прорежимских медија.
„Према анализи СЋФ, од априла до јула ове године пет прорежимских таблоида објавило је текстове у којима се најмање једном дневно таргетирају критички новинари и медији. Новинари који су пролазили кроз систем кривичноправне заштите у Србији истичу да у државне органе немају поверење. Они чији су случајеви ефикасно решени мисле да је тако јер нападач ‘није близак властима’“, наводи се у саопштењу.
Фондација оцењује да „све док у таргетирању новинара учествују највиши представници власти, потпомогнути својим пропагандистичким гласилима, а правосудни органи не успевају да обезбеде ефикасно кажњавање починилаца напада на новинаре, ниједан медијски радник не може да се осећа безбедним да обавља свој посао“.
