Александар Вучић, лидер Српске напредне странке и председник Србије, посебно води рачуна о томе ко од напредњака реагује кад је партијски задатак да се заштити његов лик и дело. Судећи по сведочењима из СНС, за овај задатак су одавно укинуте директиве, јер је Вучић прибегао новој тактици – функционерима је дата “слобода избора” и они сами одлучују да ли ће се огласити. Они који то пак не учине, могу да очекују један позив. Врло непријатан.
Сваки пут кад се лидер напредњака осети угроженим због писања медија који то стварно јесу, као по команди почну да се оглашавају функционери владајуће странке. Да иза утркивања ко ће се брже, јаче и боље улагивати шефу има своју позадину и да постоји “дебео разлог” због чега се људи из СНС лактају да њихова саопштења и реакције буду објављене и истакнуте, сведоче чланови ове партије.
Они објашњавају да су чланови странке у страху да би, уколико не реагују, могли да имају проблема и да не напредују у страначкој хијерархији. Истовремено, многи од њих страхују од евентуалних непријатности које би уследиле, а које су доживели поједини функционери који се нису са “адекватним саопштењем” огласили и пружили подршку председнику.
“Много пута се дешавало да функционере лично Вучић позове како би им се ‘захвалио’ на томе што му није пружена подршка у тренуцима кад је он то очекивао. Ти разговори су врло непријатни. Како би избегли такве ситуације, чланови странке се буквално утркују ко ће брже објавити саопштење и чије ће речи бити ефектније. Наравно, ту су и друштвене мреже и посебно се цени ако неко објави на свом приватном профилу поруку подршке”, наводи наш саговорник.
Како изгледа кризни ПР Вучића
Највећи пропагандисти света тврдили су да су „новине као велики клавир на којем влада свира“. И истина, ако узмемо за пример данашњу Србију, видећемо да су медији клавир по којем председник државе свакодневно свира мелодију пропаганде и манипулације. Готово све кризне ситуације у земљи су дириговане и увек имају исти почетак и исти крај– најпре би нам претила катастрофа, а онда би нас из понора, „својом мудрошћу и одлучношћу“, извлачио Александар Вучић.
У ранијим разговорима Нова.рс, чланови владајуће партије су нам објаснили да су медијски наступи функционера строго контролисани, да искакања нема и да се не толеришу изјаве које су у супротности са оним што јавно говори председник.
За оне који се пробијају у страначкој хијерархији постоји посебна припрема, а током обучавања њима се саветује да што више, током гостовања на телевизијским емисија, помињу председника и његове резултате.
„Појављивање у медијима условљено је наклоношћу председника Вучића. Уколико он сматра да неко причињава штету или има неки други разлог зашто неки функционер не би требало да се појављује – та директива се шаље из централе странке у медије коју су наклоњени партији и њима се сугерише да не позивају те људе док из странке не стигне зелено светло и укине се та забрана“, објашњава наш саговорник.
“Историјски резултати” и “Вучићева борба против зла”
Саговорници Нове говорили су и о томе како шеф СНС манипулише јавношћу и подиже напетост код грађана, уз помоћ медија и послушних чланова странке.
Из разговора са њима увидели смо да председник више размишља о томе како ће изгледати у јавности од тога да ли ће заиста решити одређени проблем. А сценарио је увек исти – контрола штете се врши кроз прорежимске медије и то причом како је Вучић угрожен, под притиском и изједначавањем председника са државом.
Тензије се затим додатно подижу причом да ће сви „историјски резултати“, које је Вучић постигао, бити обезвређени и да ће све пасти у воду уколико „они који желе зло Србији“ спроведу своје намере и сломе председника који се бори „сам против свих“.
Наши саговорници истичу да одлуке о томе које ће се поруке слати кроз медије доноси тим који воде најближи сарадници председника државе и то увек након консултација са шефом.
„Кључне речи се шаљу медијима и функционерима странке и од њих се тражи да те речи употребљавају. Медији то користе за своје насловне стране, а функционери за друштвене мреже. На пример, проблем на Косову је окарактерисан као ‘Куртијев зулум’ и ‘Куртијев терор’. То је била кључна порука и циљ је да грађани то тако схвате. Зато су насловнице на тај начин биле конципиране, као и сва друга саопштења и објаве на друштвеним мрежама“, објашњава наш саговорник и напомиње да се све акције углавном завршавају путем Вајбер група и да се преко њих координише рад новинара и објаве функционера.
„Кад се у септембру, на пример, завршила седница Скупштине на којој је председник причао о ситуацији на Косову, стигла је порука да би сви требало да користе израз ‘симултанка’. Било је важно објаснити грађанима да је Вучић играо симултанку са опозицијом и да их је све победио. У року од сат времена то се појавило на друштвеним мрежама страначких функционера, а онда су то преузели и медији“, тврди саговорник Нове.
Из разговора закључујемо да је систем по ком се делује током кризних ситуација и врши контрола штете одавно успостављен и да се тачно зна ко шта ради.
„Мењају се само теме – Косово, криза у Украјини, санкције Русији, хапшење Беливука. Ујутру позив стигне свима – на седницу у Палату Србија долазе представници Владе Србије, директори предузећа, цео војни врх. Ако је тема Косово, позив се упућује и представницима Срба с Косова. Састанци се одржавају у највећој сали СИВ-а. Вучић последњи дође. Тишина је смртна, а он на почетку прича веома тихо и морате озбиљне напоре да уложите како бисте могли да чујете то што он говори. Најпре нас информише да је положај ‘веома тежак’, јер ми хоћемо да сачувамо наше људе, боримо се дан и ноћ, али нас притискају са свих страна. Онда следе цитати представника ЕУ, па нам каже: ‘Ево, видите шта они нама раде. Видите шта је рекла ова будала из Брисела…’“, објашњавају нам из СНС.
Пресликана ситуација, објашњавају нам они, била је и по избијању рата у Украјини, кад је Вучић, после готово 48 сати, преломио да се нешто мора учинити.
„Дошли смо на седницу Владе. На састанку је говорио да нас сви притискају да гласамо у Уједињеним нацијама и осудимо агресију Русије и да је он против тог предлога. Рекао је да он сматра да би требало само да се гласа за део који се односи на подршку територијалном интегритету Украјине“, објашњава наш саговорник.
Он додаје да се на том састанку, кад се говорило о рату у Украјини, јавило троје министара који су, упркос Вучићевом ставу да не би требало осудити руску агресију, били за то да се гласа и за тај предлог.
То је, како каже, избацило председника из такта.
„Те седнице служе да се изгласају одлуке које су унапред усвојене. Због тога се прилично изнервирао кад је видео да неки људи мисле да би требало и осудити руску агресију. Почео је да виче и да говори како сви морамо да запамтимо оне који су против одлуке коју је он сам већ донео. То је једног министра прилично уплашило, па је због тога спустио руку и променио став. На крају је Влада донела одлуку да подржи територијални интегритет Украјине, али овај други део није прошао. Међутим, Србија је на крају гласала у УН и за резолуцију којом се осуђује агресија Русије на Украјину“, описао је својевремено наш саговорник.
Функционери се плаше да говоре на седницама кад је ту Вучићу
Извори нашег портала објашњавају да се на оваквим седницама ретко ко јавља за реч баш због страха како би председник могао да реагује.
„Неколико пута смо били у ситуацији да присуствујемо састанцима у Палати Србије где би шеф изгледао веома нервозно. Практично ништа нам не би ни рекао, нити би се било ко усудио да се јави за реч. Сви седе, гледају испред себе, спуштених глава. На тим седницама њега нико не сме ништа да пита. Све би се свело на његову причу о тешкој ситуацији у земљи и притсцима које он лично трпи“, описује наш саговорник и додаје да најближи сарадници председника државе често, по завршетку састанака, коментаришу оно што су доживели.
„Многи од њих, у међусобној комуникацију, изражавају отворено незадовољство, али нико то не сме да каже отворено“.
Шта се десило кад је закаснио сарадник Ане Брнабић
На поменутим „хитним седницама“ на којима се расправља о судбини земље, неретко се, сведоче наши саговорници, дешавају непријатне ситуације. Оно што председника веома нервира, кажу они, јесте кад се неко усуди дође после њега у салу за састанке.
„Увек он последњи улази и сви чекају њега. Никада не прећути ако неко закасни. То га веома нервира. Последње чега се сећам јесте да је једном приликом закаснио један запослени из кабинета Ане Брнабић. Мислим да је било боље да се уопште није појављивао, јер оно што је уследило било веома непријатно. Рећи ћу вам само да се председник пред свима запитао како неко може у овако важном тренутку за државу да касни на састанак“.
Ни у странци није ништа другачије – напротив
И на седницама које се организују унутар СНС углавном се слуша монолог лидера напредњака. Саговорници нам објашњавају да Вучић током обраћања често критикује људе из странке због тога што га, како наводе, не бране довољно у јавности и што уопште мало помињу његово име. Критикује председник и недисциплину и увек је први коментар на седницама посвећен томе колико је људи дошло.
„Очекују нешто од странке, а не могу да се упристоје и да дођу на седницу“, умео је председник да прекори своје колеге, уколико би био незадовољан бројем делегата на седницама, тврде његове страначке колеге.
С друге стране, чланови партије се не усуђују да му било шта кажу.
„Ту нема никаквих расправа. Људи су научили да слушају и ћуте. Сви чекају да прође његов говор, јер га већина одлично познаје. Знају добро људи, нарочито они из врха странке, да он тешко доноси одлуке и због тога га пуштају да се извиче на састанцима. Ми на седницама углавном расправљамо о одлукама које је шеф странке већ донео“, рекао је један од функционера СНС.
Војислав Милованчевић Нова
