Пре месец дана, када је Скупштина града одлучила да раскине уговор са „Кенткартом“ и када је најављено да наплата карата прелази у руке Града, чинило се да нема простора за нејасноће. Ипак, четири недеље касније, фирма „Кенткарт“ не може да прихвати раскид уговора, тврди да је он једностран, а да контролори и даље раде за њих.
Карта је откуцана, валидатори раде и било би сјајно кад би се вожња плаћала. Али приход је такав да су силно незадовољни и у Граду а, како кажу, у тешкој позицији је приватни партнер турски „Кенткарт“, пише РТС.
Тврде да продужени уговор на 13 година још важи, иако су вођени разговори да се приход побољша, па и уговор раскине.
Вељко Влаховић, директор „Кенткарта“ сматра да је потребно – да би разговори прешли у преговоре где постоји разлика – да Град Београд изнесе формално своју правну концепцију уређења уговорних односа, „како у виду одређеног раскида уговора, тако и у виду будућег уређења уговорних односа“.
Шта Београђанима доноси нова ера јавног превоза
„Прећи ће сва наплата и контрола у руке Града Београда. И мислим да од тог момента креће једна нова ера у нашем јавном превозу, зато што ћемо коначно вратити неке ствари у наше руке. Спремамо већ неке конкретне кораке који нису никаква репресија“, истиче Александар Шапић, градоначелник Београда.
Изјавио је то Шапић и на конференцији за новинаре и на самој последњој седници Скупштине града 21. фебруара, када је усвојен Споразум о раскиду уговора о јавно-приватном партнерству.
Градоначелник је најавио нову еру у превозу засновану на бољем квалитету и поверењу грађана, илуструјући то и бољом наплатом, у последња три месеца прошле године, а у односу на исти период претпрошле године.
„Што значи да Београђани разумеју када им се нормално обратите и када виде да је некоме намера и да побољша превоз и да елиминише све те пропратне факторе где се није знало где новац завршава или да се знало, али нигде одговорност није сносила управа Града“, указује Шапић.
Како је „Кенткарт“ доспео у тешку позицију
„Кенткарт“ тврди супротно, доспели су у тешку позицију зато што су контролори изгубили подршку Комуналне милиције још у септембру 2021. године.
„Без асистенције комуналних милиционара или неког законског уређења њиховог овлашћења они не могу да раде свој посао ефикасно. Значи, ми имамо сваког дана 225 контролора на раду, што је дефинисано уговором. Имамо 300 запослених контролора“, истиче Влаховић.
Како до договора
Град је основао и ново предузеће за наплату и организацију превоза, али још није изабрао ко ће одржавати опрему. Десетак хиљада валидатора и терминала за продају карата.
Иако је сва опрема после првог десетогодишњег уговора припала граду, још је одржава страни партнер. Спремни су да и тај посао повере послодавцу, али уз прецизне правне одредбе.
„Што се тиче раскида уговора, ми то не можемо да прихватимо, јер као што сам напоменуо, није дефинисано уређење будућих односа, већ се само причало о раскиду уговора, који заправо представља једнострани раскид“, наводи Влаховић.
И док Град тврди да не контролише ништа, страни партнер понавља да је све јавно и да поштује све одредбе. Генерално слаб приход га доводи у тешку економску ситуацију.
И ова реакција „Кенткарта“, скоро четири недеље после одлуке Скупштине Града, упућује на то да се тражи простор за договор. Најгоре би било да ствар преузму адвокати и међународни судови.
