Кажу што већа примања, већи и трошкови. Под условом да знамо шта све плаћамо. Међутим, колико често сте се сусретали са оним невидљивим, који вас сачекају иза прве кривине? Таман одредите колико можете да издвојите за неко путовање или услугу, кад оно траже још новца. Шта онда?
Да је наш суграђанин одлучио да вино купљено у винарији попије код куће, прошао би јефтиније. Овако је услугу отварања флаше платио 400 динара, пише РТС.
„Где сте ви уз вино које је купљено као флаша коју бисте ви однели на неко друго место и попили, у овом случају имали заправо случај да сте то исто вино конзумирали и да је власник винарије имао одређене додатне трошкове. У мери у којој је он вас унапред обавестио, он није погрешио“, каже проф. др Александра Прашчевић са Економског факултета.
Када кренемо у куповину, банку, ресторан… на технички преглед или путовање, свугде нас вребају скривену трошкови. Сви смо спремни да монтажу и транспорт намештаја додатно платимо, али мало ко рачуна на неколико стотина динара по спрату. Или на обраду документације приликом техничког прегледа, пише РТС.
„Знамо да је ограничена на 6.000 динара и сви наплаћују углавном ту максималну цену техничког прегледа, али онда када им дате сву документацију и обавите код њих и регистрацију, они вам наплате 1.000 динара неки трошак припреме документације. Ја сам баш пре неки дан имао ту ситуацију и рекао сам да не знам о чему се ради и да не желим да платим и та ставка је била склоњена са рачуна“, каже Дејан Гавриловић из Организације потрошача „Ефектива.
Боравишне таксе, осигурања или доплате за гориво у туристичким агнецијама или на сајтовима за резервацију апартмана.
„Агенције имају право да наплате доплату за гориво, али морају да испоштују процедуру.Морају путнику да објасне зашто траже баш толико новца, да му математички прикажу шта чини тај трошак доплате за гориво. То ни једна агенција није урадила прошле године, бројне су завршиле на суду и донето је неколико десетина решења инспекције да је то била незаконита радња“, каже Гавриловић.
По закону, потрошачу се мора рећи шта ће му све бити наплаћено. Зато би ставке на рачуну требало добро погледати. Ипак, не знамо сви законе и немамо довољно времена за рекламације.
„Потрошач се прво обраћа ономе ко је његова права угрозио. Дакле самом том трговцу, самом продавцу покушава да реши спор са њим, иза тога ако то не успе иде се на тржишну инспекцију, иде се на удружења потрошача којима се обраћа за помоћ, затим ако се и то не реши, иде вансудски поступак, па суд, али у великој већини случајева потрошачи то не раде“, каже професорка Александра Прашчевић.
Према неким прорачунима, на ситне скривене свакодневне накнаде понекад се месечно потроши и више хиљада динара. Неко ће рећи, и није толико много, али ми одузимамо, а трговци и угоститељи сабирају.
