Проф. др Зорана Михајловић, бивша министарка и потпредседница Владе Србије, рекла је у интервјуу за Нова.рс да је Српска напредна странка показала да је рањива кад су почели протести због пројекта „Јадар“, али да је та партија тада и увидела своју грешку. Она је истакла да је пројекат иза ког стоји компанија Рио Тинто прекинут због председничких избора који су следили.
Она додаје да дан данас није завршена студија о процени утицаја на животну средину те да, како каже, не постоји стручњак на свету који је могао да зна да ли је то лоше или није.
„Ни ја, нити било ко се појављивао у медијима и говорио да је то лоше за животну средину. И последња ствар – људи у Јадру нису били информисани и то мислим да је била наша грешка. Кад кажем наша, мислим на нас из Владе, али и на компанију Рио Тинто која је очигледно чекала да неко други обави њен посао“, подвлачи она.
У време вашег мандата велики број људи изашао је на улице због намера компаније Рио Тинто да покрене рудник литијума. Ви сте подржавали пројекат “Јадар”. Зашто?
Мислим да је ту и странка показала да, јер ја сам тада била део те партије, колико год смо велики можемо да будемо и рањиви и да, с друге стране, колико год смо велики да можемо да исправимо грешку и тај пројекат је прекинут. И да свима буде јасно, није тај пројекат прекинут зато што је он био лош за животну средину, већ зато што смо били у предизобрној години. Он је прекинут због избора. Прекинут је кад су били председнички изобри, а кад имамо председничке изборе води се рачуна да се не изгуби ниједан глас. А то колико смо били у праву или колико нисмо били у праву показује, између осталог, и то да је Вучић у Недељицама добио апсолутну већину. Дакле, није пројекат прекинут зато што је Ћута рекао да је то лоше за животну средину или Саво. Већ зато што су били избори. То је једна ствар. Друга ствар, све што се ради у зеленој транзицији не може да функционише без критичних минералних сировина. Критичне минералне сировине су злато, кобалт, бакар и литијум. Трећа ствар, Србија је пронашла минерал који је јединствен у свету, а то је Јадарит. Сваки пример ископавања, прераде литијума, било где у свету нема везе са оним што би требало да буде у Јадру. Четврта ствар, нема завршених студија. Ми дан данас немамо завршене студије о процени утицаја на животну средину. Не постоји тај стручњак на свету који је могао да зна да ли је то лоше или није. Ни ја, нити било ко се појављивао у медијима и говорио да је то лоше за животну средину. И последња ствар – људи у Јадру нису били информисани и то мислим да је била наша грешка. Кад кажем наша, мислим на нас из Владе, али и на компанију Рио Тинто која је очигледно чекала да неко други обави њен посао. Да, ја сам подржала тај пројекат тада и кад сам ушла у министарство тај пројекат сам извукла као један од најважнијих, јер то јесте један од најважнијих пројеката. Кад имате литијум то је као кад Саудијска Арабија има нафту. И то мора да се зна да је то тако. Моја идеја је била да сачекамо студије, да не доносимо никакве одлуке и да онда све те студије буду потпуно јавне. Да доведемо кога год треба из света, а за кога знамо да је најбољи, и да разговарамо да ли је то у реду или не. Ако није у реду, онда то нећемо радити. Ако је у реду – зашто не бисмо радили?
А могу ли се игнорисати ставови људи који живе у Јадру, став САНУ-а, људи из струке и свих оних који су упозорили да је овај пројекат погубан по животну средину и да ће довести до исељавања људи који живе у том делу Србије?
Ја не бих баш много да говорим о људима из струке јер их све одлично познајем. Исто тако имате људе из Јадра који су продали своја имања за огромне новце, а након тога су учествовали у протестима говорећи како је то нешто страшно. Такође, не би било лоше да се сада уради процена земљишта и да се види какво је то земљиште на ком се сада гаје пољопривреде културе, колико је оно затровано или није затровано тренутно. Много ту има неких ствари које делују ситно, а у ствари су веома значајне. Не постоји процена утицаја на животну средину, ископавања литијума у области Јадра. Нема је. Две студије су радиле и нису још увек завршене. Нису биле завршене ни у оном тренутку кад су били протести и целу ону побуну која се дешавала у предизборној кампањи. Нико није могао да зна, ни ви, ни ја, ни било који академик, нити било који стручњак како заиста ископвање литијума делује на животну средину у области Јадра. Кад говоримо о литијуму, он као критична минерална сировина може да утиче на економски развој. Неке процене кажу да ми можемо да добијемо 20 процената БДП. То је један део, а једнако важан део јесте политичка стабилност. Земље које имају критичне минералне сировине су земље које имају појачну политичку стабилност, могу себе да сачувају, а могу и да утичу на одређена дешавања у региону и Европи. Зато је литијум, између осталог, значајан за овај део наше земље.
Како видите то што власт избегава да се изјасни о Народној иницијативи о забрани ископавања литијума која је волшебно нестала након што је предата Скупштини Србије?
Нисам упозната са дешавањима у парламенту, јер ниједног тренутка за то нисам била задужена. Оно што сам и тада говорила и што данас мислим, то је да мора много више да се разговара. И једна и друга страна морају да смире своје темпераменте и да седну за сто и разговарају. Сви морају да разговарају – позиција, опозиција, невладин сектор, САНУ, домаћи, страни стручњаци, сви… Кад се уради студије хајде да видимо је л’ то стварно добро за нас или није.
Мислите ли да је то реално? Више пута сте поменули у каквом друштву живимо, па онда сигурно и знате колико све овде негује тај дијалог.
Имајући у виду како сад изгледа парламент и шта све тамо слуша, не делује ми могуће. Али хајде да тај литијум буде прва ствар око које ћемо сести и разговарати. Бар да разговарамо.
foto printskrin nova s
Војислав Милованчевић Нова
