Гостујући у Дневнику РТС-а, Милован Дрецун рекао је да је посебно важна сутрашња рунда разговра у Бриселу јер ће показати да ли дијалог има перспективу или ће бити про форме, настављен тек да се одржава у животу.
„Нема дилеме да ће се на састанку одредити даљи ток догађаја, да ли ће се наставити само са имплементацијом онога што је договорено или ће се ући у фазу када ће почети разговори о решавању коначног статуса Косова“, рекао је Дрецун.
Према његовим речима, Приштина долази добро припремљена на састанак. Они су имали састанке са земљама квинте, са САД, био је састанак у Бриселу и сада је важно да видимо какву су тактику смислили и шта ће ставити на сто.
Када је у питању евентуална подела Косова, Дрецун каже да су нам ставили до знања да би свако наше инсистирање на томе резузлтирало контразахтевом да југ централне Србије и тзв. Санџак буду припојени држави Косово – то су приче које треба да дестабилизују нашу позицију, а нису политички релане.
„Милсим да ћемо у наредном периоду бити суочени са покушајем Приштине да тргује са ЗСО, да нас уцењује“, каже Дрецун.
Како каже, ониу су највили да не може бити формнирана ЗСО пре него што буде потписан коначни споразум, како Приштина наводи.
Траже да се реши питање енергетике, желе да узму ресурсе на северу Косова који су под контролом српског народа, акумулација Газиводе, хидорелектрана, трафо станица Валач и да заокружују контролу над тиме, навео је Дрецун.
Подсетио је на покушај отимања „Трпче“ од које живи неколико хиљада радника са пороидицама. Није им на крај памети да се посвете могућности постизања компромиса, каже Дрецун.
„САД имају флексибилнији став од европских држава“
Дрецун описује да је ситуација у дијалогу таква да се крене па се стане и да нема суштинског напретка.
„Оно што је наважније у свему томе јесте не толико став Брисела. Поред чињенице да Вашингтон потенцира да су признали Косово као некакву државу, ипак оставља простор за договор Београда и Приштине. То сам се уверио из неких личних контаката са њиховим дипломатама“, рекао је Дрецун.
Питање је како они дефинишу простор за договор Београда и Приштине да ли се то односи на поновно отварање питање статуса Косова, о чему се званично противе, што би за нас био успех јер би из изгубљене позиције дошли у ситуацију да заштитимо наше интересе.
Према његовим речима, САД имају флексибилнији став од европских држава које признају самошроглашену независност Косова и остаје да се види у Бриселу какве су инструкције дали Албанцима, како да се понашају у наредном периоду.
Ако би се процес наставио на техничким питањима, онда то не би захтевало директно укључивање САД, сматра Дрецун.
„Разговори о решавању коначног статуса Косова евиденто је да не би могли да се одвијају без присуства великих сила, УН, ЕУ. САД евидентно имају контролу над Косовом, а да би решење било дугорочно и верификована у УН мора да се сагласи и Русија, а Србија би у том евентуалном форамту тражила подршку земља које подржавају наше интересе“, закључио је Дрецун.
