Ужасна трагедија је погодила данас Србију. Малолетник са непуних 14. година упуцао је више лица, претежно његовог узраста. Нажалост, мислим да Срби неће ни из данашње лекције нешто научити.
Обично текст треба да садржи онај контекст „кренимо редом“. Али где почиње тај ред? И имамо ли ми уопште реда у овој земљи. Ко може родитељима да наднокнади смрт деце? Да ли њима ико може да објасни шта се то данас десило? Оно што је је горка реалност јесте да је нас задесило оно што смо посадили пре десетак година, хтели то да признамо или не.
Ево и данас нико није ни помислио да каже да ће поднети оставку због учињеног. Ако то не схватају наши министри, представници Владе Србије па и председник Републике, ова земља је у великом проблему. Тај проблем треба још досолити и са одсуством воље народа да овакве ствари кажњава изласком на улице и не враћању са истих, уколико цела Влада не падне. Нажалост, тако ће и бити. Ожалићемо децу три дана и пустићемо и даље да нас воде исти они који су нас до убиства довели.
Ја не желим да идем даље од сопственог дворишта, тачније од ГО Гроцка. Није се десио злочин који је по интезитету данашњег, али је злочина итекако било. Ритопечку кланицу нећу ни да спомињем, она је ужасна и болна, осврнућу се на наше најмлађе, генерацију која је данас настрадала или починила злочин.
Код нас су све установе за младе, односно Домови култура претворени у геронтолошке центре. Што мања села, то више удружења пензионера. КУД-ови се више не финансирају или се финансирају у веома мизерном проценту. Исто тако и спортисти.
Овде код мене у Пударцима, од почетка године, имали смо хладнокрвно убиство пса. Човек је хладно извадио пиштољ, а оружје му је претходно одузето, и убио пса. Ено га шета и даље по дворишту. Малолетник од 12 година, одрао пса и мачку и делио снимак на интернету. Дуги малолетник (15), његов брат од стрица, ето тако мало звао новинаре Жиг инфа и претио. И они су на слободи, без икакве казнене осуде.
О чему и да причамо када је руководство Гроцке, односно напредњака недавно открило тајну локацију сигурне куће са Раковице. Немојте да мислите да сада неко не прави планове за „освету“, исто као ово дете. Веровали или не, у Гроцкој са друштвених мрежа нису се удостојили ни да обришу тај пост где се јасно види локација сигурне куће. О извињењу или, не дај Боже, оставци, сулудо је и причати. И шта ћемо ако се деси нешто као данас? Хоће ли одговарати неко?
Као и данас, неће.
Кажу да је танка нит између генија и злочинца. То се јасно данас показало. Према важећим Законима, клинац који је побио своје школске другове неће одговарати. Практично је слободан, можда ће му казна бити само промена школе. Из медија смо сазнали и да је и сам био жртва вршњачког насиља. Звали су га, наводно, штребер. Колико год то суморно звучало, али суштина је да је данас овај клинац розоткрио све мањкавости овог друштва које, нажалост, нећемо исправити иако имамо толико мртвих. Садашњи систем је онеспособило дете од непуних 14 година, запамтите то!
Тако смо данас сазнали да је клинац научио да пуца поред оца у стрељани. Не знам да ли се само мени учинило да нико није споменуо стрељану, односно одговорност исте. Па која то стрељана дозвољава малолетнику да пуца, па чак и под надзором оца? И ко још држи више оквира муниције у кући?
Затим, министар Ружић данас рече да је систем реаговао како би починилац као жртва био заштићен. Како је реаговао, видело се данас. Вероватно је све данас била реакција на такву заштиту. Шта се десило са професорком из Трстеника којој су деца измакла столицу? Деца су и даље некажњена а професорка сигурно под психичким стресом, који се понавља из дана у дан. Ни за столицу нисмо реаговали, те нам је до потезања оружја мало фалило.
Сада је некако и касно да реагујемо. Погубили смо се као народ. Не могу да заобиђем ни РЕМ који допушта да се насиље пропагира на телевизијама и то са националним фреквенцијама. Не брините, неће ни Зекићка да помисли да поднесе оставку. За три дана, ето као да ништа није било. Бавићемо се опет Косовом, док сви не изгинемо. Али не на Косову, него у Србији јер евидентно је да нам лека нема. Морал- то се изгубило још 2012. године у ери бржег, јачег и бољег.
Жељко Маторчевић
