“Имате ли договор за пацијента? Ако немате, нећете добити возило”, било је питање и “објашњење”, које је прошлог четвртка радник Хитне помоћи упутио пулмологу доктору Дејану Жујовићу, начелнику Одељења за интервенције Градског завода за плућне болести и туберкулозу у Београду, након што је ову службу позвао да тражи транспорт за оболелог у тешком стању, којем је хоспитализација била ургентна, а дежурна установа била је КБЦ “Др Драгиша Мишовић”.
Како никаквог договора међу лекарима две установе није било, нити је др Жујовић знао да постоји неписано правило о “резервацији” хоспитализације, из Хитне су прекинули везу, а по пацијента су дошли тек након интервенције директорке Завода, која је била приморана да контактира управу Хитне помоћи, како би пацијенту живот био спашен.
За договоре међу лекарима, када Хитна помоћ транспортује пацијента, каже Жујовић, чуо је само када је неопходна хоспитализација у Клиничко-болничком центру “Др Драгиша Мишовић”, а такво неписано правило незамисливо је у другим клиникама.
“Жена је малтене унела свог супруга у нашу службу. Пацијент није могао да изговори ниједну реч колико се гушио. Сатурација у гасним анализама била је 60 одсто. Укључили смо одмах кисеоник, инхалације и системске кортикостероиде. Имао је све индикације за хоспитализацију и био је ургентан. Обезбедили смо два венска пута и одмах позвали транспортно возило Хитне помоћи како би га пребацили у дежурну болницу, КБЦ ‘Др Драгиша Мишовић’. На мој позив јавила се особа која се није представила, али тражила је податке, које сам моментално издиктирао. Међутим, неименовани радник Хитне ме је на све то питао ‘да ли имам договор за пацијента?’ Одговарам да имам пацијента са индикацијама за хоспитализацију и да желим да га упутим у дежурну установу, а да их не зовем за свог течу, баку или било кога сличног. Крајње нељубазно ми је одговорио да неће да пошаље возило уколико немам договор. Повишеним тоном рекао сам да је то сулуд захтев. Тад ми је прекинуо везу. На мој поновљени позив јавио се аутомат са којег се чуло да је број ван функције. Позвао сам онда своју надређену и изнео јој ситуацију. Након неколико минута, колегиница је ушла у ординацију и збуњено ми саопштила да су и њој прекинули везу. Утом сам је замолио да ме пусти да седнем у такси и одем до Хитне да то решим. То се, међутим, није десило, јер је наша директорка добила надређене у Хитној помоћи, који су наложили да транспортују пацијента. Шта би било да их није добила или да из било ког разлога неко није могао да интервенише, шта би било са тим човеком и шта је са хиљадама оних за које нема ко да зове”, револтирано пита др Жујовић у разговору за Нова.рс.
Према његовим речима, КБЦ “Др Драгиша Мишовић” једина је установа са којом је и раније било сличних проблема.
“Знам да су се сличне ситуације дешавале и пре, али никад мени. Овако нешто не може да се догоди у сарадњи са Клиничким центром, Бежанијском косом, Звездаром или било којом другом установом, само са Мишовићем. То је све до става менаџмента, њима се очигледно може да се овако понашају и то је објашњење. Сумануто је да из Хитне нису хтели да преузму пацијента док моја директорка није позвала надређене у Хитној. Никакав договор нисам имао, нити ћу их имати, то је безобразлук. Уместо да имамо информативни систем у којем се јасно види ко ради у смени, који лекар може да прими пацијента, каква је расположивост постеља и све податке о једној установи, ми треба да преговарамо између себе о пацијенту који умире. То важи и за старост оболелих, јер је познато да у поједним болницама влада фашизам, да никад ‘нема места’ за оне који су старији од 80 година, а сви треба да имају иста права на лечење, пацијент од 90 и онај од 50. Нажалост, има установа у којима су неки ‘једнакији’ од других”, каже доктор Жујовић.
Он наглашава да случај са “транспортом пацијента” није објавио да би се жалио, већ да опомене систем да је негде нешто труло и да заражени део увек мора да се сече, како се не би проширио.
“Нећу ни са ким да се договарам и да преговарам када је у питању живот пацијента и ургентна стања. Нисам ја ово објавио да бих кукао, већ да покушам да опоменем здравствени систем, да утичем бар мало на то да се нешто промени, да се овакво понашање заустави и да имамо обзира према оболелима ко год да су”, истиче др Жујовић.
У КБЦ “Др Драгиша Мишовић” за Нова.рс објашњавају да постоји процедура најаве пацијента преко вајбер мреже, која мора да се поштује.
“Постоји процедура најаве преко вајбер мреже свих дежурних здравствених установа на територији Београда, да би се у складу са постојећим капацитетима омогућила јединица интензивног лечења за критично оболеле. За трансфер у јединицу интензивног лечења увек је потребан договор лекара јер то је у најбољем интересу пацијента. Лекари су умрежени и до сада се никада није десило да пацијент не добије адекватан третман у неком КБЦ-у. Сви телефони су доступни као и листинзи преписки, тако да ћемо проверити случај конкретног пацијента о којем говори доктор Жујовић”, каже за наш портал проф. др Владимир Ђукић, директор КБЦ “Др Драгиша Мишовић”.
У Заводу за хитну медицинску помоћ нису желели да коментаришу овај случај, већ су нас упутили на инспекцију Министарства здравља, од којих, до закључења овог текста, нисмо добили одговоре.
Фото: Нова.рс
Ана Марковић Нова
