Посматрајући прву реакцију, делује да се државно руководство Србије није превише узнемирило због вести да је први човек Безбедносно-информативне агенције стављен на листу санкција америчког Министарства финансија.
Председник Србије је најпре лежерним, на моменте и снисходљивим тоном, објаснио да је и он деведесетих био под санкцијама и да га је „било баш брига“. Дан касније је, међутим, појаснио да су санкције Александру Вулину уведене због његове одлуке да Русији не уведе санкције. Посебан осврт на оптужбе изнете на Вулинов рачун је изостао.
Драган Шормаз, председник невладине организације Евроатлантски савет Србије и доскорашњи члан Српске напредне странке, наводи да је Александар Вучић одабрао веома лош начин да се постави поводом санкција.
– У последње време, Вучић све своје изјаве усмерава ка тврдом бирачком телу, које подржава власт, настојећи да санира проблем опадајућег рејтинга. Понаша се неодговорно, у првом реду, према Западу. Погрешно је ниподаштавати Сједињене Америчке Државе на начин на који он то чини и то ће му се обити о главу, сматра Шормаз.
Он се, ипак, слаже са председником Србије у једној ствари – да су санкције Вулину, истовремено и санкције Вучићу.
– Није Вулин на позицији шефа БИА због својих способности или снаге политичке партије коју води, а која се налази на маргинама политичког живота. Он је ту где јесте због тога што је пријатељ Александра Вучића. Самим тим, санкције Вулину су и санкције Вучићу, али ће штету од тога да трпи Србија. Нашом кривицом, ми смо обуставили обавештајну сарадњу са америчким службама, лишавајући се информација које би могле да очувају безбедност земље, истиче Шормаз.
И поред свега изреченог, Шормаз очекује да ће епилог ове афере бити смена Александра Вулина. Све осим тога, додаје, би са собом вукло санкције „које ће га много више болети“. Ипак, и ово решење Вучића ставља у незгодну позицију.
– Највероватније ће сменити Вулина, премештајући га на неку другу функцију на којој ће му бити лепо. Међутим, након свега што је рекао, тај потез ће му створити проблем друге врсте. Или ће послати поруку да су САД биле у праву што се тиче Вулина или ће јавности поручити да Србија не доноси одлуке самостално, већ под спољним притиском, каже Шормаз.
Иако председник Србије настоји да санкције Вулину редукује на позицију Србије спрам санкција Русији, сама одлука америчког Министарства финансија је знатно шира.
У пратећем саопштењу које је потписао подсекретар министарства Брајан Е. Нелсон се спомињу „коруптива и дестабилизујућа дела која су такође омогућила руске малигне активности у региону“.
Међутим, у саопштењу се и додаје да се „министарство неће суздржавати да циља актере који злоупотребљавају своје положаје за личну корист, истовремено подривајући демократску власт на Западном Балкану“.
Упитан шта мисли да има већу тежину о одлуци о увођењу санкција – омогућавање руског утицаја или оптужбе за криминално и коруптивно деловање, адвокат Чедомир Стојковић наглашава да те ствари не могу да се посматрају изоловано.
– Да Србија није тако блиско везана за Русију, ништа од ових осталих ствари које се спомињу у одлуци, од злопотреба јавних функција до сарадње са трговцима оружјем и накотицима, не би биле могуће. Вучић је од Србије направио руску губернију, због чега су и могуће овакве ствари. Сарадњу државе и разних криминалних група нисмо ми измислили. То је руски модел управљања земљом који смо ми само преузели, а који подразумева и заробљавање медија, аутократски систем владавине и поделу грађана на издајнике и националисте, истиче Стојковић.
Стојковић је почетком године поднео кривичну пријаву због деловања руске паравојне групе Вагнер у Србији, а пријавом је био обухваћен и Александар Вулин.
Више тужилаштво у Београду је пријаву убрзо одбацило. Ипак, Стојковић не види да ће санкције САД представљати импулс који би тужилаштво приморао да преиспита све оне случајеве у којима се спомињао Александар Вулин.
– Србија је у време Слободана Милошевића била под стотинама санкција, па тужилаштво опет ништа није радило. Како су тада били инструментализовани од стране председника државе, исто тако су и сада. Против Вулина неће бити покренут ниједан истражни поступак док год је на власти Александар Вучић. Уколико би нека истрага и била покренута, њен искључиви циљ био би да се цео случај релативизује и заташка, наводи Стојковић.
У таквим околностима, закључује он, може се очекивати да ће и други државни званичници Србије потпасти под санкције САД, из истих разлога због којих је и Вулин стављен на црну листу.
Санкције Александру Вулину и оптужбе за криминална и коруптивна деловања бацила су ново светло на већ познате делове биографије директора БИА, о којима су професионални медији писали годинама уназад.
Случај који ће га пратити док год буде био у јавном животу, свакако је„тетка из Канаде“. Наиме, истражујући имовину државних функционера портал Крик је пронашао извештај Агенције за борбу против корупције у којем којем стоји да су предмет Александра Вулина проследили Тужилаштву за организовани криминал, ради даље провере. Агенцији није било уверљиво Вулиново објашњење да је 205.000 евра за куповину стана позајмио од супругине тетке из Канаде. Ипак, тужилаштво је поступак обуставило, а да није ни саслушало Вулина.
Ништа мање контроверзи није изазвало ни сведочење Марка Миљковића, који се терети да је уз Вељка Беливука водио криминалну групу одговорну за више убистава и трговину наркотицима, а који је пред судом говорио о личним састанцима са Вулином. Ни овај случај, колико је познато, није привукао пажњу тужилаштва.
Састанци са Миљковићем нису документовани, али јесте Вулинов сусрет са Владимиром Ковачевићем Ковачом, човеком који је, како су писали медији, био припадник навијачке групе Рада раније осуђен због нелегалног ношења оружја. Ковачевићево име је спомињала и мајка покојног Александра Халабрина за чије убиство се терети група „Врачарци“, тврдећи да се њен син пре нестанка видео управо са Ковачевићем. Вулин је слику оправдао чињеницом да њему свако може да приђе, те да је фотографија настала на концерту Рибље чорбе и да он није знао са ким се фотографише.
Још боље је документован одлазак Александра Вулина на привредно добро Јовањица, које ће 2019. године бити затворено због сумње да је ту организована производња марихуане. Вулин је у својству министра рада посетио привредно добро, али се његово име не спомиње у оптужницама везаних за случај Јовањица.
foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)
В. Јеремић Данас
