Текст у наставку писан је за додатак листа “Данас” у понедељак, 25. јула, поводом обележавања 25 година “Зеленог звона” на згаришту матичног Звона:
У недељу, 24. априла 2016. у Зрењанину је затворено “Зелено звоно”, култни простор у коме је од оснивања 1991. организовано више од 1.700 концерата и више од 1.000 трибина, промоција и разних других културних и образованих активности.
Ту је закључено и неколико бракова.
Овако како је о том омиљеном месту окупљања Зрењанинаца писао легендарни рок критичар и писац Пеца Поповић .
Кад помислим на једну од ретких добрих ствари у најгорим временима наших живота, увек на уму имам ”Зелено звоно”.
Дуго то беше збег у коме смо сви били код куће!
Место слободе, односно адреса здравог разума. Много више од клуба, кафеа, бистроа, паба, бара, галерије, промо адресе, сцене, трибине или спонтано конципираног и прихваћеног центра мултиактивних дешавања.
Средиште занимљивих културних и уметничких догађања у којима су учествовали музичари, књижевници, сликари, новинари, публицисти, модни креатори, јавне личности, неоседлани научници, предузетници, проналазачи и разни изузетни појединци, са циљем да, баш такви, као добри примери буду представљени најширој јавности….
Место са аутентичном атмосфером, дуго је одолевало доказујући да култура може свуда бити доступна ако постоји снага, визија и пример. Организујући озбиљне трибине, промоцијама књига и угошћавањем важних имена музичке сцене из Југо-сфере, неуморни Гута својим двадесетпетогодишњим културним деловањем није само заувек задужио Зрењанин и Банат, већ показао шта се све могло и урадило за град и житеље којима светла престоница Покрајине и Републике нису баш тако доступна.
”Зелено звоно” је више од култног банатског светионика, симбол доследних антиратних и антинационалистичких идеја, чувар неспорних квалитета и слободног говора. Ту је сваки нормалан човек, и у данима колективне ненормалности, био међу себи сличним људима, и надохват културног садржаја посве другачијег од осталих.
Дугогодишњим емитовањем и одбраном “добрих вибрација” сав друштвени ангажман и утицај “Зеленог звона” добио је нову вредност и тежину оснивањем невладине организације “Нови оптимизам”.
Непоновљиво и без алтернативе оплеменио је неке отписане генерације удахњујући им веру у будућност, наду за боље и драгоцено зрно толеранције.
Бечкерек, Петровград или Зрењанин … за мене то су Тоша Манојловић, Ђорђе Војновић, Народни музеј и неуморни Гута са својим звоном. То су институције. Не цигле, вода, тргови и сокаци. Заједничко им је што су константним радом на својој људскости и сталним усавршавањем постојећих вредности, синоними за дух који разуме велики свет и његова достигнућа, брзе културно-уметничке и цивилизацијске промене, образовано-технолошке околности и обичан овдашњи живот који жуди за више од голе забаве и вређајуће политике.
Будимо свесни да је утишавањем звоњаве Зеленог Звона заокружена једна часна ера културног живота Зрењанина, Баната и Србије.
Данас/Редакција Теразије.Рс
