Независно удружење новинара Србије (НУНС) позива народне посланике Скупштине Србије да из Предлога Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) измене чланове 39 и 41 на начин да остану исти као у важећем Закону о јавном информисању и тиме омогуће да Србија добије основни медијски закон који је подржан од свих релевантних и репрезентативних новинарских и медијских удружења и у потпуности усклађен са Стратегијом развоја система јавног информисања за период 2020-2025.
Спорни чланови Предлога ЗЈИМ-а легализују повратак државног власништва у медије што је у супротности са циљевима и мерама Медијске стратегије, и спречавају стварање функционалног, одрживог и фер медијског тржишта заштићеног од политичког утицаја.
НУНС је протеклих година самостално, кроз Коалицију за слободу медија и у сарадњи са другим партнерским организацијама, дао огроман допринос у процесу доношења кључних медијских закона – Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима, и нацрти тих закона неспорно садрже низ позитивних решења која би требало да унапреде медијску сцену и допринесу напретку у слободи изражавања у нашој земљи.
Процес доношења ових закона није био лак и често је успораван због неактивности државе, али је на последњем састанку прошлог уторка (17.10.2023.) Влада Србије прихватила већину захтева медијске заједнице и тиме направила законску основу ка успостављању квалитетног система јавног информисања и велики корак у процесу прикључивања Србије Европској унији.
Међутим, два спорна члана од којих власт није хтела да одустане, поништавају многа добра решења и унапређења који нови медијски закони доносе и могу да буду погубни за медијско тржиште и слободу изражавања. Понављамо да је од прве назнаке повратка државног власништва у медије, Коалиција за слободу медија, чији је НУНС члан, оштро и бескомпромисно критиковала ту намеру власти и позивала је да остане привржена мерама и циљевима из Медијске стратегије, усвојене на седници Влади Србије у јануару 2020. године.
Пошто се ради о званичном државном стратешком документу подсећамо на неке од циљева, мера и показатеља успеха из Медијске стратегије:
– Посебни циљ 2: Успостављено функционално, одрживо и фер медијско тржиште заштићено од политичког утицаја;
– Мера 2.3: Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије;
– Показатељ успеха 2.3.1: Број привредних друштава у којима држава има удео у оснивачким правима код издавача медија сведен на нулу.
