Трчећи 96 километара од Малог Орашја до манастира Тумане, испунио сам једну од жеља мог покојног брата Петра (1997), једног од убијених у масакру који је у ноћи између 4. и 5. маја прошле године у нашем селу починио Урош Блажић, изјавио је ФоНету Јован Митровић (23).
Митровићев брат је преминуо после 50 дана борбе лекара за његов живот, а у том злочину остао је и без брата од стрица Марка (2005).
Подсећајући да је његов брат Петар желео да иде на ходочашће у Тумане, Јован истиче да је задовољан одзивом на хуманиратну акцију поводом његовог трчања до манастира.
Како је прецизирао, на рачун намењен опоравку рањених у масакру у Малом Орашју и суседном селу Дубона до сада је уплаћено више од пет милиона динара.
Покренуо сам ту акцију да помогнемо колико можемо рањенима. Иако је планирано да акција траје до 31. децембра, она се наставља, јер људи и даље уплаћују средства. Ко год и колико год уплаћује, то ће бити прослеђено рањенима у мом селу и у Дубони, поручио је Јован Митровић.
Када је најавио да ће трчати до манастира Тумане као вид помоћи жртвама, велики број људи га је у томе подржао, мада су бринули за његово здравље.
Када сам сам кренуо, дошли су сви родитељи којима су деца настрадала, чак и они рањени који су били у могућности, описао је Јован Митровић, који је то доживео као велику подршку и буквално у сузама почео да трчи према манастиру.
Према речима Митровића, првих 50 километара тог 29. децембра у 9.00 када је кренуо није осетио терет трчања, да би тек у 16.00 стао да се одмори.
Тада му је било теже, али је умор савладао јер му је један колега правио друштво и трчао заједно са њим.
Све сам то превазишао, јер је мотив био јачи, дао ми је снагу да изгурам до краја и стигнем до манастира, нагласио је Митровић.
После ноћења, пут према манастиру је наставио у 8.30, да би у Тумане заједно са другом стигао у 16.15 часова, где их је примио игуман Димитрије са свештеницима и са њима је ручао.
Стигле су ме тад емоције, осећај је био феноменалан, драго ми било што сам успео. Игуману је било драго што сам изабрао баш тај манастир. Угостили су нас баш како доликује, истакао је Јован Митровић.
Док пали свеће страдалима на спомен комплексу код сеоског фудбалског игралишта, подигнутом на месту где је шесторо младих из Малог Орашја убијено, Митровић истиче да се обнавља свлачионица и додаје да је једна од жеља његовог брата била да се направи терен за одбојку на песку, што ће бити урађено.
Трагедија у којој је деветоро младих убијено, а 12 рањено је спојила, не само родитеље страдалих, него све у та два села, јер је живот после свега што се десило тежак, објашњава Јован Митровић.
Окупљамо се, али то више није то, јер знамо да њих нема, рекао је Митровић.
Foto Printskrin
