Један председник странке и један лидер покрета су на конститутивној седници Скупштине Србије у уторак по први пут и званично постали народни посланици.
Један је искусни политичар са листе “Србија против насиља”, а други је лидер покрета који се од пре неколико година отворено бави политиком иако је од деведесетих члан разних партија.
Опозициона листа “Србија против насиља” освојила је у Скупштини Србије 65 мандата. Места у скупштинским клупама заузеће истакнути функционери странака и покрета са листе, али и лидери. Међу њима је и један који до сада није био у парламенту, иако је већ дуго у фокусу јавности и бави се политиком.
У питању је Здравко Понош, председник Србија центра. Његова партија има девет посланичких мандата, а Понош је на листи био десети.
Драган Ђилас, лидер Станке слободе и правде, дуго није био посланик. Он је 2014. године као лидер Демократске странке ушао у парламент, али је након неколико месеци поднео оставку на посланичку функцију.
Остали лидери СПН, попут Мирослава Алексића, председника Народног покрета Србије, Александра Јовановића Ћуте, лидера Еколошког устанка, Радомира Лазовића, копредседника Зелено-левог фронта или пак Зорана Лутовца, председника ДС, били су у Скупштини и у прошлом сазиву.
Уз Поноша, прву пут у Скупштини је Бранимир Несторовић. Он је са својим покретом “Ми – глас из народа” на изненађење многих прешао цензус, ушао у парламент и има 13 мандата.
Он је већ првог дана направио скандал, назвавши колеге из опозиције „Циганима“.
У уторак је одржана конститутивна седница Скупштине Србије са које су посланици опозиције изашли и у скупштинском холу положили посланичку заклетву.
Седница је трајала око сат времена, а опозиција је све време стајала ван својих посланичких клупа, дувала у пиштаље и држала транспаренте на којиам је писало да су избори покрадени.
И посланици власти су били спремни, па су и они држали папире на којима су биле табеле и графикони, а са балкона је висио велики танспарент „досовске лопуже опет бисте да пљачкате Србију, неће моћи“.
Foto: Miloš Tešić/ATAImages
Л. В. Данас
