Доњи Милановац, Лепенски вир, 7 дана, цена 52.000 динара – веровали или не, ово је најновија шокантна понуда за наставу у природи коју су родитељи једне београдске основне школе добили.
Аранжман је, како за „Нову“ прича мајка двоје ученика, оборио све рекорде због изузетно велике цене, због чега су сами ђаци одустали и пре него што су њихови родитељи уопште размишљали о овом путовању. С друге стране, јефтиније је отићи у иностранство, рецимо у Венецију на 5 дана и то за око 44.000 динара.
Љубица Билди из Београда је мајка троје деце, од којих двоје иде у исти разред. Близанцима је стигла понуда за наставу у природи која би се реализовала следеће године у мају.
Али, цена је и више него спорна, чак 52.000 динара само за једно дете, због чега су малишани одмах одустали. И то не само они, него цео разред, заједно са њиховом разредном.
„Школа је родитељима почетком септембра рекла да ће се потрудити да добије понуду за наставу у природи што раније, што и јесте учинила. Међутим, понуда је сама по себи ван сваког здравог разума, мислим да смо достигли рекорд овим износом од 52.000 динара. Дефинитивно је најскупља понуда до сада. Међутим, чини ми се да је та цена само за нашу школу, пошто ми се јавила једна мама рекавши да је и њено дете које иде у другу школу на другој општини, добило исту понуду, али за мање паре. Значи да је разлику направила дневница наставницима која иде“, објашњава Љубица.
Огорчена мајка додаје да је добро познато по ком принципу раде агенције, те да држава мора да учини нешто како би екскурзија била доступна свима.
„Мени је страшно у свему томе што се некако сви ограђују тиме да понуде иду преко Савета родитеља. Међутим, ако знамо да је у комисији која доноси коначну одлуку о томе, само један представник родитеља који заправо заступа све, онда је стварно све бесмислено. Агенције између себе деле ‘плен’, просто се договарају која ће коју школу да узму под своје окриље. Код нас у школи је сваке године иста агенција“, наводи она.
Од оваквих понуда за екскурзију, сматра она, треба да одустане сви ђаци, односно цела школа, а не само једно одељење.
„Сигурна сам да има начина да се дневнице које треба да иду наставницима не уплаћују преко агенције и да агенција самим тим плаћа порез на све то. Постоји други начин, али не постоји интерес да се све те ствари мењају. Шта је са државним објектима? Деца иду у скупе хотеле поред наших одмаралишта. Велики је терет на родитељима. Немогуће је финансијски подржати све у једној години, поготово што знамо просек плата у нашој земљи. А екскурзија не би требало да буде луксуз, него нешто што би бар 60 одсто родитеља могло да приушти, да би потом системски могао да се реши проблем људи који заиста не могу да плате деци да иду“, сматра она.
Иначе, о колико високој цени је реч довољно говори то што се за мање новца може отићи у Венецију. Једно такво путовање на пет дана кошат свега 375 евра, што је негде око 44.000 динара.
Сеничић: Агенцијама везане руке
Директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић слаже се да су наставе у природи папрено скупе, али да су агенцијама „везане руке“.
„Постоји Правилник који је Министарство направило, а које нас условљава да одређене ствари морамо да имамо када се реализује таква врста путовања, почев од дневница наставника и професора на које се плаћа 90 одсто пореза. Кад све обрачунате, ако наставнику дате 10.000 динара, испада да још 10.000 дате држави на име пореза. Иста ствар је са рекреатором ког морате да имате све време са децом, што је потпуно апсурдно, али да не улазим у детаље. Морате да имате лекара све време током боравка с децом. Сви ти људи захтевају неке дневнице и опет неке порезе који се плаћају на то. Све то када ставите на папир, иако делује банално, представља једну изузетно велику ставку“, сматра Сеничић.
Додаје да је цена пансиона скочила од 20 до 25 одсто у односу на прошлу годину, али да то свакако не може да оправда тако високу цену од 10.000 дневно, колико то отпилике буде по детету.
„Када се иде на рекреативне наставе, они планирају неколико смена деце, дакле везан је превозу питању. Е сад, ако је у питању појединачан превоз, онда се аутобус враћа празан па опет празан одлази по децу и враћа се назад. То су све ставке које могу значајно да подигну цену. Логично је и да агенција мора нешто да заради, али верујте да агенција заради најмање од свих у том ланцу. За рекреативну наставу је најчешћи износ новца који се даје између 1.500 и 2.000 по детету, ако то обрачунате, па пута број дана, видите и сами колико то буде пара“.
Сеничић наводи и да су проблем родитељи који имају одређене захтеве, попут самог смештаја у ком ће боравити деца.
„Имамо проблем са родитељима јер су они, нажалост, већи проблем од државе. Родитељи инсистирају да деца бораве у хотелима, што је потпуно непримерено за боравак поготово тако мале деце. Ми имамо државну фирму ‘Центар дечијих летовалишта“ и сви смо борваили у њиховим објектима широм Србије. Ти објекти су запуштени, али они јесу примерени за боравак деце, имају вишекреветне собе са спратним купатилима… Дакле, само да је чисто и уредно и да је храна квалитетна. На тај начин ови трошкови могу да се смање за 50 одсто. Још ако би држава желела да помогне да се не плаћају овако велики порези и доприноси по овом основу, било би сјајно и све решено“, наглашава наш саговорник.
