За повећање дечјег додатка и проширење обухвата оних који на њега имају права, што би смањило стопу сиромаштва међу децом, држава би требало да издвоји 14 милијарди динара у буџету за 2023. годину, а за Национални стадион следеће године планирано је да се потроши 22,9 милијарди динара, а 2024. године још 19,4 милијарди динара, пише Нова економија.
Реформа коју је предложио Фискални савет би, како наводи Нова економија, смањила стопу сиромаштва међу децом на 19,1 одсто, са садашњих 24,2 одсто.
Свако четврто дете у Србији је у ризику од сиромаштва, а деца су најугроженија старосна групација, пише у анализи Фискалног савета.
Фискални савет предлаже да се накнада за дечји додатак повећа за четвртину, са 3.569 на 4.500 динара, а неопходно је повећати и број прималаца дечјег додатка за две трећине, са 245.000 на 416.000 деце.
Ризик сиромаштва деце од 24,2 досто је већи од ризика сиромаштва грађана радне доби (од 18 до 64 година) који је 20,9 одсто.
Током претходне деценије смањује се број прималаца дечјег додатка као и релативан износ те накнаде у односу на просечну зараду.
Да би се квалификовало за примање дечјег додатка, домаћинство треба да има приходе који су мањи до 10.708 динара по члану у 2022. години, као и да нема додатне некретнине поред оне у којој живи.
Фискални савет предлаже да се доходавни цензус подигне на 19.000 динара месечних прихода по члану домаћинства. То би омогућило да се пактично дуплира број прималац дечјег додатка, са 245.000 у 2022. години на преко 500.000 деце.
