Министарства у Србији нису вршила анализу сврсисходности утрошених бесповратних средстава која су додељивана у периоду од 2019. до 2022. године, нити су контролисала њихово трошење, навео је Савет са борбу против корупције у свом најновијем Извештају који је проследио Влади Србије.
Како се наводи у извештају, Србија из буџета издваја бесповратна средства великом броју корисника, за бројне намене, како би се унапредили економски, социјални, културни, спортски, здравствени, научни, просветни, информативни, правни, безбедносни и бројни други садржаји, „који доприносе бољем животу њених грађана“, преноси Нова економија.
Поред средстава која се бесповратно додељују директно из републичког буџета, бесповратна средства добијају институције, јединице локалне самоуправе и други из разних донација.
Имајући у виду да се ради о великом броју корисника ових средстава и да је њихов додељени износ изузетно висок, било да су она обезбеђена из буџета или донација, Савет је у овом Извештају желео да изврши анализу како се та средства троше, односно постоји ли контрола трошења тих средстава и каква је њихова сврсисходност у односу на намене за које се дају.
„Невероватан је податак да стотине хиљада корисника бесповратних средстава у износу мерено милијардама евра, по наводима министарстава, користи та средства строго наменски без иједне злоупотребе. Закључак који се на основу тога намеће је да смо идеално друштво без корупције или да је изостала права контрола“, навео је Савет у закључку.
Савет се обратио институцијама преко којиих се реализује додела средстава, односно министарствима, Агенцији за запошљавање, Фонду за развој и Развојној агенцији са захтевима да му се доставе износи ових средстава и подаци којим субјектима су она додељивана, из којих извора су она додељена и за коју намену, као и на који начин је вршена контрола њиховог трошења.
Како се наводи, све институције су доставиле документацију, изузев Министарства финансија које је упутило Савет да конкретне одговоре затражи од Министарства привреде, као и Министарство спољних послова које је одговорило да се преко њега не деле бесповратна средства.
Такође, један од закључака из извештаја јесте да министарства углавном или нису доставила податке о резултатима контроле трошења бесповратних средстава или нису радила анализе о потигнутим резултатима доделе бесповратних средстава.
Ко је дао највише новца?
Највећи износ бесповратних средстава из буџета Србије у посматраном периоду, од 2019. године до 2022, пренело је корисницима Министарство привреде, у сарадњи са Развојном агенцијом и Фондом за развој.
Велики број субјеката је добио бесповратна средства у периоду коронавируса управо од Министарство привреде, у сарадњи са Развојном агенцијом и Фондом за развој, а само министарство није доставило податак Савету за борбу против корупције колики је број грађана добио помоћ у укупном износу па није јасно колико су та средства додатно оптеретила буџет земље.
„Неспорна чињеница је да су бесповратна средства привреди и грађанима дељена неселективно, уз додатно задуживање Србије“, навео је Савет.
Међу министарствима преко којих су пренета значајна бесповратна средства из буџета, а које не врши анализу сврсисходности њиховог трошења је и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Наиме, то министарство и то Сектор за друмски транспорт, путеве и безбедност саобраћаја исплатило је аутобуским и такси превозницима преко пет милијарди динара или око 43 милиона евра највише у 2021. години.
Наведена средства су користила 654 аутобуска превозника и 2.569 такси превозника, а контрола исплате и трошења није било, као ни анализе сврхе доделе, односно какав је општи интерес.
„У периоду 2019-2022. године преко Министарства спорта пренето је 22,2 милијарде динара бесповратних средстава или око 187 милиона евра. На основу којих критеријума савези и остали корисници добијају бесповратна средства, Савет нема информацију“, наводи се у извештају.
Додаје се и да је ово министарство исплатило пет пута више средстава од 2019. до 2022. године разним спортским савезима, предузећима и појединцима него Фонд за развој, на име подршке развоју предузетништва, подршке почетницима, женама и младима, односно женском предузетништву.
Прерасподела упитна код Министарства екологије
Проблем прерасподеле бесповратних средстава у оквиру једне институције изражен је и код Министарства за заштиту животне средине, навео је Савет за борбу против корупције.
Наиме, ту је највећи износ бесповратних средстава у периоду од три године, од 14,2 милијарде динара или око 120 милиона евра, додељен привредним субјектима који врше прераду секундарних сировина.
„Примарни интерес тих приватних предузећа је да што више прераде секундарних сировина, јер од тих количина зависи колика ће бесповратна средства добити и остварити свој профит. Какав је опште друштвени интерес, односно колико се тиме штити животна средина није познато, јер се Министарство тиме не бави, није прописана контрола трошења добијених бесповратних средстава, а приватна предузећа – рециклери немају обавезу да добијена бесповратна средства улажу у нову опрему и нове технологије“, навео је Савет у извештају.
У зависности од надлежности, извора и износа финансирања бесповратних средстава, Савет је у закључку акценат ставио на неколико наведених министарстава, која заједно са осталима имају изражен проблем контроле и сврсисходности трошења бесповратних средстава.
„Бесповратна средства која су додељена разним субјектима од неколико милијарди евра нису мала, имајући у виду економску развијеност Републике Србије. Због тога се очекивало да даваоци тих средстава (министарства и друге институције) врше озбиљну контролу њиховог трошења“, истакао је Савет.
Како се наводи, обавеза министарстава је да се средства додељују селективно по приоритетима, на основу детаљних анализа додељиваних средстава из ранијих периода, односно на основу утврђених параметара колико се њиховом доделом побољшава укупан привредни и друштвени амбијент у држави, па самим тим и живот сваког њеног грађанина.
Наиме, све институције су одговориле Савету да је начин контроле уређен или одговарајућим уредбама или самим уговорима са корисницима, а најчешћи вид контроле по наводима институција се односи на достављање наративних и финансијских извештаја министарствима.
Поред тога, министарства су навела да је вршена и теренска контрола корисника бесповратних средстава, да је за контролу надлежна и буџетска инспекција, као и да су даване одређене гаранције (соло менице).
