Стечајни поступци у Србији немају рок трајања, трошкови стечајног поступка већи су од остатка имовине која припада власницима капитала, награде стечајним управницима су огромне, а контрола њиховог рада занемарљива, указао је Савет за борбу против корупције.
Никакву контролу у раду, како је наведено у извештају Савета о стечајним поступцима, немају ни Агенција за лиценцирање стечајних управника, као ни Агенција за осигурање депозита, што се посебно одражава на продају имовине дужника финансијских институција у стечају или ликвидацији.
“Иако се продаја потраживања банака у стечају обавља под велом транспарентности, остају бројне непознанице, како је имовина велике вредности коју чине атрактивно грађевинско и пољопривредно земљиште, продавана као тешко наплативо потраживање“, стоји у Извештају.
Савет је упитао и како је могуће да купац таквог потраживања у само једној години прикаже нето добит од преко 40 милиона евра, а да је претходне године имао губитак у пословању и био без икакве имовине.
Питање и ко таквом субјекту без икаквог бонитета одобрава милионске кредите, изражене у еврима.
Савет је навео да је „нејасно и како Агенција за осигурање депозита проверава учеснике на тендеру за продају тешко наплативих потраживања од преко милијарду евра и да ли је довољно основати фирму са 1.000 динара, изнајмити канцеларију, конкурисати и победити на тендеру“.
„Ако се има у виду да највећи број поверилаца финансијских институција у стечају или ликвидацији, са укупним признатим потраживањима од 2,7 милијарди евра, треба да се намири управо из продаје имовине дужника тих институција, онда је јасно колико су њихова потраживања угрожена“, навео је Савет.
Додаје се да, када се потраживања осам највећих банака од преко хиљаду њених дужника, у износу више од милијарду евра, продају за 46 милиона евра, јасно је да ће за поделу повериоцима из стечајне масе, након намирења свих трошкова остати симболична сума.
Колико су повериоци банака били упознати са оваквом продајом имовине банака
Савет, како је наведено, нема информацију колико су повериоци банака били упознати са оваквом продајом имовине банака и колико је тај поступак за њих транспарентан – али сумња да су били информисани.
„Сумња Савета проистиче из чињенице да је Агенција за осигурање депозита сугерисала да се у прегледима, које му је, на захтев, доставила налазе подаци чија је тајност заштићена одредбама Закона о банкама и Закона о стечају, као и уговорима са дужницима и пријемницима потраживања“, навело је то независно тело.
Истиче се да је Агенција за осигурање депозита саопштила да су подаци осетљиви и да се „њима рукује уз максималну заштиту њиховог интегритета и тајности“.
„Оваква сугестија Агенције за осигурање депозита је несхватљива, с обзиром на то да табеларни подаци, достављени Савету, не само да не треба да буду тајни, већ изузетно транспарентни, па се поставља питање како је Агенција продавала транспарентно имовину дужника банака ако су подаци о тој имовини тајни“, наведено је у Извештају.
Измене Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање
Измене Закона настале су, оценио је Савет, из потребе да се додатно побољша правни оквир за заштиту права поверилаца и обезбеди већа транспарентност података између поверилаца и Агенције за осигурање депозита као стечајног или ликвидационог управника.
Додаје се да поступање Агенције упућује на закључак да се закони и измене закона најчешће не примењују у пракси и да је њиховим честим изменама у судским поступцима тешко утврдити по ком закону се одређени поступци воде.
Шта су све отежавајуће околности у судским поступцима, којих је само у стечају финансијских институција било преко 9.000, Савет нема информацију, као ни о поступцима којих је више од 8.000, а који се воде пред привредним судовима.
„Огроман број судских поступака, огромни трошкови стечаја и потраживања поверилаца, међу којима је држава Србија, све мања вредност стечајне масе, указују да се за такву ситуацију не назире скоро решење, а у таквим околностима само је добро стечајним управницима, јер се награде за њихов рад исплаћују док постоји стечајна маса“, оценио је Савет.
Foto: Shutterstock
