Ивана је са Стефаном била око годину дана у вези. Пар пута су је прекидали, последњи пут у септембру прошле године. Тада је почела агонија.
Крајем јуна на Твитеру се проширио снимак са сигурносних камера из једног београдског кафића. На њему се види мушкарац који улази у шанк, стиска девојку за руку и повлачи је. У једном тренутку ју је ухватио руком око врата и није хтео да је пусти иако је она покушала да се извуче из стиска.
Он се зове Стефан, а она Ивана. Након што су раскинули везу, због узнемиравања га је пријавила полицији.
Полиција му је 23. априла изрекла хитну меру забране приласка и контактирања прво на 48 сати, а касније је на предлог Другог основног јавног тужилаштва она продужена на 30 дана.
Пет дана пре њеног истека, опет јој је писао и звао је.
Након кршења мере полиција је расписала потрагу за њим.
Иначе, када се прекрши ова мера, полиција се консултује са дежурним судијом Прекршајног суда који одлучује да ли се покреће поступак по скраћеној процедури. Ако би се овај прекршајни поступак покренуо, може да се изрекне и казна затвора до 60 дана. Тада се не чека правоснажност него се пресуда одмах извршава.
Према информацијама које је ЦИНС добио из Прекршајног суда у Београду, против Стефана нема поднетих прекршајних пријава у последњих годину дана. Из Министарства унутрашњих послова нам нису одговорили на питања.
Вања Мацановић из Аутономног женског центра (АЖЦ), организације која, између осталог, пружа подршку женама које трпе насиље, каже за ЦИНС да полиција има и друге механизме уколико не добију сагласност за покретање поступка по скраћеној процедури.
„Могу да поднесу прекршајну пријаву у редовном поступку. Само неће ићи тако хитно, неће ићи по том скраћеном поступку где је пресуда одмах извршива.“
Мера за мером
У међувремену, Стефан је опет писао Ивани. Тада је и настао снимак са сигурносних камера из кафића.
Исто вече га је пријавила полицији и Стефану је по други пут изречена хитна мера забране приласка и контактирања на 48 сати.
Према Иваниним речима, он ју је чекао и после тога на станици и опет га је пријавила. Како каже полиција јој је рекла да му је опет изречена мера забране, али ову потврду нисмо добили из тужилаштва. Стефан потврђује да су се срели на станици, али каже да му није изречена мера забране.
Хитна мера забране приласка и контактирања се примењује од 2017. на основу Закона о спречавању насиља у породици. Милена Васић адвокатица Комитета правника за људска права YУЦОМ каже за ЦИНС да хитне мере не служе томе да жртва на тај начин буде дугорочно штићена.
„Сврха хитне мере није да се изриче довека, она је правно средство које служи да се спречи ескалација насиља.“
Вања Мацановић каже да онај који крши меру забране је опаснији од оног који је не крши јер показује намеру да неће да одустане.
Некада последица кршења мере може да буде и убиство жене.
Тако је 2019. године у Панчеву жену која је на сопствени захтев живела у Сигурној кући, убио муж ког је напустила и који је имао изречену меру забране приласка и контактирања. Убио ју је ножем када је изашла из Сигурне куће, на аутобуској станици.
Вања Мацановић каже да је у овом случају он и пре убиства кршио меру што је пријавила Сигурна кућа и Центар за социјални рад. Како каже полиција је тада тврдила да су они звали дежурног судију за прекршаје у Панчеву и да је он рекао да ту нема прекршаја. Са друге стране АЖЦ је у два наврата добио написмено да су све судије Прекршајног суда у Панчеву рекли да њих полиција није контактирала.
„Ми од полиције никад нисмо добили изјашњење како су они радили у том случају.“
Ивана за ЦИНС каже да, иако се труди да о томе не мисли, понекад је ухвати страх да ће Стефан нешто поново урадити.
Како су нам рекли из Другог основног јавног тужилаштва, против Стефана се води кривични поступак због сумње да је починио кривично дело прогањање и он је „у фази доказних радњи након чега ће бити донета одлука о даљем поступању“.
Центар за социјални рад је понудио Ивани да буде смештена у Сигурној кући, али је она одбила јер, како каже, не жели да мења живот због њега.
Где можете да пријавите насиље:
Полиција – Пријава насиља у породици: 0800-100-006
СОС телефон Аутономног женског центра: 0800-100-007
Национални СОС број за жене са искуством насиља: 0800-222-003
Национална дечија линија – саветодавна подршка децу 116111 (24/7)
На овом ЛИНКУ пронађите контакте за пријаву насиља у Вашем месту.
Подаци из извештаја Аутономног женског центра о праћењу примене Закона о спречавању насиља у породици показују да је у периоду од 2019. до 2021. године полиција изрекла преко 59 хиљада хитних мера забране приласка и контактирања. Поред ове, полиција може да изрекне и хитну меру удаљења из стана.
Foto Printskrincins
Ивана Милосављевић, Владимир Костић, Стефан Марковић Цинс
