Почетна » Тражили смо храброг тужиоца и добили га: Цена поверења јавности

Тражили смо храброг тужиоца и добили га: Цена поверења јавности

од admin
0 коментар

 Првостепена пресуда за напад новинара Милана Јовановића била је краткотрајна нада за све професионалне новинаре у Србији да институције коначно раде свој посао. Нада је брзо разбијена, када је смењен надлежни заменик тужиоца Предраг Миловановић, који је успешно водио предмет. Главна тужитељка Србије Загорка Доловац, о којој се већ дуго говори да није стварна личност, јер се не меша у свој посо, овога пута је иступила склонивши колегу са случаја који је успешно водио. Тај поступак није само на штету новинара већ и позива коjи је изабрала- тужилчког, јер је тужилац Миловановић задобио оно што она годинама нема –поверење јавности. Иако склањање тужиоца Миловановића има формално правно образложење, не делује ни најмање праведно, јер напушта случај, како и сам каже, против своје воље и када је завршено „само прво полувреме“. „На предлог председавајуће Државног већа тужилаца (ДВТ) и уједно републичког јавног тужиоца Загорке Доловац, одлуком већине чланова тог већа ослобођен сам вршења функције заменика јавног тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву у Београду, које је као институција водило случај против окривњеног Драгољуба Симоновића и других. Не желим да својатам овај предмет као лични успех, него да укажем да је исходовање првостепене осуђујуће пресуде у овом изузетно сложеном и обимном предмету, пре свега успех институције тужилаштва, спрам чијег рада, нажалост, према спроведеним анкетама јавног мњења, код грађана постоји велико неповерење. Ипак, у овом предмету показало се да тужилаштво, у сарадњи са полицијом, једним
професионалним приступом, истинском вољом и проактивношћу тужиоца, може доћи до резултата!, каже тужилац Миловановић за НИН. Он истиче да се искључиво руководио разлозима професионалне природе када је на седници ДВТ-а напоменуо да постоји предмет у којем је до сада поступао, за који постоји заинтересованост јавности, те је изразио недвосмислену жељу да настави рад у том предмету до правоснажности. „Чак сам се као тужилац ставио на располагање држави, која је најавила оштру борбу против свих облика криминала, да радим и на другим предметима. Тада ми се лично обратила председавајућа Доловац и навела да ће мој предлог размотрити, те да ће бити донета одлука која ће бити најбоља за јавнотужилачку организацију. На крају, иако је постојало законско утемељење за другачију одлуку, да поре обавеза у Већу, које сам такође прихватио, наставим рад у кривичном предмету који сам водио испред Другог основног тужилаштва, донета је одлука да будем ослобођен вршења функције заменика јавног тужиоца“, каже тужилац Миловановић. Подсетили смо га на речи оптуженог Драгољуба Симоновића које му је упутио: „Може се десити да више уопште не радите као тужилац“. Тужилац каже даје, нажалост, јавност стекла утисак да су се речи Симоновића обистиниле.

„Господин Симоновић је ово изјавио током главног претреса још у децембру 2019. Због велике медијске пажње коју су његове речи изазвале, очекивао сам да ће се огласити републички јавни тужилац Загорка Доловац, не из разлога како би заштитила мене као поступајућег заменика тужиоца, већ како би се заштитила јавнотужилачка организација. Како је таква, за мене очекивана, реакција изостала, осетио сам потребу да се огласим у јавности и објасним о чему се ради. Тада сам изјавио, а стојим при томе и данас, да речи које ми је упутио окривљени нису биле претња и у  кривично правном смислу, то је изречено у афекту и жару одбране на главном претресу, када је окривљени, како сам то више пута у медијима наглашавао, изашао из функције делотворности своје одбране. У мом обраћању јавности подржало ме је Удружење јавних тужилаца, тадашњи повереник за самосталност јавног тужилаштва Горан Илић, поједини медији, али и нека струковна удружења. Иза мене је у пословном смислу једна тешка и бурна година, коју је, између осталог, обележила и моја кандидатура а потом и избор за члана ДВТ-а, па да будем искрен, нисам ни имао прилике да размишљам о речима окривљеног, јер сам био предан свом послу“, наводи тужилац Миловановић.

Он подсећа да је за напад на новинара Јовановића у фебруару изречена првостепена пресуда. „За мене је то било само прво полувреме, због чега сам и понудио да останем да поступам као заменик јавног тужиоца, али је одлучено супротно мојим очекивањима. Тек сада и из ове перспективе, а у светлу актуелне одлуке ДВТ-а, којем председава Загорка Доловац, схватам колико је после те речи окривљеног и нереаговања републичког јавног тужиоца у датом тренутку, тешко веровати јавности да је таква одлука донета искључиво у интересу јавнотужилачке организације“, каже тужилац Миловановић.
Он напомиње да пре него што је на предлог председавајуће Загорке Доловац ослобођен вршења функције заменика тужиоца, благовремено и у законском року уложио жалбу на донету пресуду за напад на новинара. „Био сам незадовољан пресудом у делу који се тицао одлуке првостепеног суда о висини кривичних санкција. Предложио сам Апелационом суду у Београду да пооштри изречене казне окривљенима, где сам за првоокривљеног Симоновића као инспиратора предметног кривичноправног догађаја затражио да му другостепени суд изрекне максималну казну затвора за кривично дело тешка дела против опште сигурности и то од осам година затвора. Руковођен искључиво професионалним намерама, желео сам још да завршим поступање и у првостепеном поступку који је раздвојен у односу на једног од окривљених и још увек није окончан. Налазио сам за целисходно и да одговорим на жалбе свих бранилаца и окривљених које су они уложили на првостепену пресуду. Заправо, желео сам до краја, односно до доношења правоснажне одлуке суда, одговорим изазову тог предмета“, каже тужилац Миловановић. Он каже да једини проблем види у обимности и сложености предмета, па ће се његов колега или колегиница, који буде одређен да поступа, веома брзо наћи у незахвалној позицији.

„У року од свега осам дана мораће да одговори на жалбе окривљених и њихових браилаца, дакле да се у једно изузетно кратком року упозна са огромном количином чињеничне грађе. Ово наравно, уколико нови заменик јавног тужиоца буде сматрао да на жалбе с друге стране треба одговорити, на то ја не могу да утичем. Писање одговора на жалбу је право, не и обавеза, али сам ја у свим важним предметима, какав је несумњиво и овај, користио то своје право. Професионално, али и лично, биће ми жао уколико изостане одговор Другог основног тужилаштва на жалбе супротне стране. Иако не мора неизоставно да буде штетна одлука да ми се одузме предмет, то измиче логици“, наводи тужилац Миловановић. Он каже да је Удружење јавних тужилаца, чији је члан, у више наврата указивало на неопходност промене уставног и законског оквира по коме је устројено тужилаштво.
„Мој утисак је да Србију на европском путу, посебно у погледу поглавља које се тиче владавине права, а на коме чланице ЕУ нарочито инсистирају, неминовно чека имплементирање међународних стандарда када је у питању уређење јавног тужилаштва. Идеја о независности или неком виду не деклеративне, него истинске функционалне самосталности тужилаштва, о којој се срамежљиво причало с почетка овог века, полако сазрева, будући да ту тему стално легитимизују стручна и лаичка јавност. Мислим да су претходне политичке елите имале ту историјску шансу, али су је нажалост пропустиле, па је тако тужилаштво остало да почива на конзервативним постулатима строго војничке хијерархије. Оно данас, супротно модерним тенденцијама, осликава друштвено- политичке односе из прошлог века. У освит уставних реформи које најављује Влада Србије, поново нам се пружа прилика да изградимо једно боље модерније тужилаштво“, наводи тужилац Миловановић. Горан Илић, Заменик републичког тужиоца и некадашњи председник Удружења тужилаца Србије, каже за НИН: „Колега Миловановић је у том предмету успео оно што тужилаштву Србије по правилу не успева.
Стекао је поверење јавности, а опште познато је да се тужилаштво Србије суочава са хроничним недостатком поверења грађана. Успео је и да докаже кривицу у политички осетљивом предмету, што се, такође, веома ретко дешава. Када све то имате у виду, онда заиста делује необјашњиво одлука републичке тужитељке Доловац да не допусти Миловановићу да оконча рад на предмету. Можда управо успех Миловановића у том предмету смета, јер је заменик тужиоца на основном нивоу успео све оно што свим тим „великим и важним“ тужиоцима на најважнијим позицијама у тужилаштву, укључујући и републичку тужитељку, никако не успева“, каже тужилац Илић.

Вук З Цвијић, НИН

Можда ти се свиди

Оставите коментар

five × four =