Измене Закона о здравственом осигурању, по свему судећи, погодиће неке од најтеже оболелих пацијената, јер лекари опште медицине, више неће моћи да отварају боловања на 60 дана, већ само на две недеље како је најавила министарка здравља Даница Грујичић. Иако је наводно спречавање злоупотреба главни мотив за измене закона, лекари у домовима здравља истичу да је ова она неоснована. Како објашњавају, великом броју оболелих је неопходно више од 15 дана боловања, нарочито пацијентима са тешком пнеумонијом, бубрежним болесницима, а не само онколошким и срчаним, који нису у стању да на сваке две недеље продужавају одсуство са посла. Боловања су, наглашавају, и до сада, после 20 дана одобравали искључиво на основу извештаја специјалисте.
“Апсурдно је ограничавати боловање на две недеље, кад има толико радно способних људи којима је неопходан дужи период опоравка или лечења, због болести, која их онемогућава да на сваке две недеље продужавају одсуство са посла, односно иду пред Комисију. У сваком случају о боловањима и треба да одлучује једна Комисија при Министарству здравља или Фонду. Уз документацију лекара опште медицине и специјалисте, они треба да процене колико је неопходно да пацијент одсуствује са посла, јер је то индивидуално, у зависности од природе болести, а не да малтретирају људе да по неколико пута у месец дана долазе због продужавања боловања”, каже за Нова.рс неуролошкиња др Горица Ђокић, кандидаткиња за председницу Синдиката лекара и фармацеута Србије (СЛФС).
Она истиче да су и до сада лекари опште медицине продужавали боловања само уз консултацију са специјалистима.
“Када су у питању озбиљне дијагнозе, о дужини одсуства са посла одлучује лекар специјалиста, на основу чијег извештаја, изабрани доктор у дому здравља продужава боловање до два месеца. Комисија свакако треба да има аутономију да решава боловања од случаја до случаја. Министарка је навела да ово ‘правило’ неће важити за онколошке и постоперативне кардиолошке пацијенте, ипак мора да има у виду да и људи са тешком пнеумонијом, као и они са бубрежном инсуфицијенцијом, инфарктом миокарда и другим обољењима, не могу за две недеље да се опораве, нити да тако често иду пред Комисију”, објашњава др Ђокић.
Злоупотеба има, али увек ће их бити, без обзира на закон.
“Има жена које после порођаја продужавају боловање, али ни њима лекар опште медицине не може да продужи одсуство са посла, ако нема извештај педијатра, неуролога, физијатра, који је донео закључак да дете мора бити са мајком, дуже од породиљског боловања предвиђеног законом. Током пандемије је направљена збрка, када су здравствени радници, оболели од ковида, после само две недеље враћени на посао. Код многих се стање закомпликовало и дошло је углавном до акутног попуштања рада срца, што се не би десило да су имали више времена за опоравак”, сматра докторка Ђокић.
Изјава министарке о отварању боловања, погодила је лекаре у домовима здравља, који тврде, да одлуке доносе само у консултацији са специјалистима и Комисијом.
“Тешки пацијенти који имају индикације за боловање, не могу се враћати на посао минимум 20 дана, после тог периода им продужавамо одсуство, али само уз специјалистички консултативни преглед. Ако је пацијент 60 дана на боловању, 61. дан шаљемо Комисији комплетну документацију, испостављамо извештај о пацијенту, да ли је у том периоду ишао на физикалну терапију, код неурохирурга или ортопеда или лежао у болници, у зависности од дијагнозе, а потом они одлучују да ли се боловање закључује или продужава. Наравно да боловање од два месеца не тражи свака дијагноза, само најтеже. Ако мајка, рецимо, тражи боловање због болесног детета, увек јој отворимо, али на неколико дана”, прича за Нова.рс др Андријана С. (докторка је замолила да остане анонимна) из једног београдског дома здравља.
Све ређе, напомиње она, пацијенти остају дуже на боловању, јер им се одбија 35 одсто од плате, а многи то не могу да приуште, па се болесни враћају на посао.
“Послодавац узима 35 одсто од плате док је радник на боловању, па пацијенти и болесни одлазе да раде, а то често има фаталне последице. Наиме, првих 30 дана боловања плаћа фирма, а од 31. дана плату даје држава, па власт вероватно највише ’боли’ то што они морају да исплаћују раднике на боловањима“, каже ова докторка опште медицине.
Подсетимо, министарка здравља Даница Грујичић изјавила је да је “привреда имала велике примедбе на могућност да неко буде на боловању два месеца без провере комисије и да је чудно да је излечење највећег броја пацијената било баш 58 дана”.
Она је нагласила да ће лекар опште медицине убудуће моћи да отвори боловање пацијенту најдуже на две недеље, а не, као што је био случај до сада, два месеца, што ће бити једна од ставки у предлозима измене Закона о здравственом осигурању.
“Тако ћемо успети да спречимо могућност злоупотребе. Контрола ће фактички бити на комисијама, са изузетком за онколошке пацијенте који пролазе вишемесечну терапију или пацијенте који су тек изашли из болнице после тешке кардиохируршке операције”, објаснила је министарка.
Она је истакла да ће новим законским актима постојати само једна комисија која ће одлучивати о лечењу пацијената.
„Да ли ће се она налазити у министарству или у Фонду, видећемо, али ће убрзати процедуре и олакшати пацијентима“, рекла је Грујичић.
Наиме, 11. априла 2019. године ступио је на снагу нови Закон о здравственом осигурању, који, између осталог прописује да изабрани лекар утврђује привремену спреченост за рад осигураника до 60 дана (осим у случајевима боловања због неге члана уже породице) и предлаже првостепеној, односно другостепеној лекарској комисији продужење привремене спречености за рад.
Foto: Privatna arhiva, Ataimages, Shutterstock
Ана Марковић Нова
