Почетна » Питања која ће први пут бити постављена на новом попису грађана

Питања која ће први пут бити постављена на новом попису грађана

од Жиг Инфо
0 коментар

Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији биће спроведен од 1. до 31. октобра ове године. Податке ће, као и у ранијим пописима, прикупљати пописивачи, непосредно од грађана. По први пут пописивачи ће попуњавати електронске упитнике, а имаћемо и нека нова питања.

За сам попис биће ангажовано око 15.000 пописивача, а јавни позив за пријављивање кандидата за пописиваче биће објављен око 20. јула ове године.

Љиљана Ђорђевић из Републичког завода за статистику навела је за портал Нова.рс да пописивачи имају задатак да идући од „врата до врата“ прикупе податке о свим становима домаћинствима и особама, на територији за коју су задужени. Новина је да ће пописивачи по први пут у попису радити без папирних упитника, односно помоћу лаптопова ће попуњавати електронске упитнике користећи апликацију која је развијена специјално за попис.

Овај метод ће Републичком заводу за статистику омогућити да, како је открила наша саговорница, резултати буду брже обрађени и објављени јер нема фазе уноса података која је трајала више месеци.

„Сви подаци које пописивачи прикупе на терену свакодневно се сливају у централну базу података, чиме је омогућено праћење обухвата скоро у реалном времену. Први резултати биће објављени најкасније месец дана по завршетку теренског прикупљања података, крајем новембра ове године, док ће се коначни резултати, по различитим обележјима, објављивати сукцесивно почев од априла 2023. године“, навела је Ђорђевић за Нова.рс.

Она је истакла да се посебно водило рачуна о заштити индивидуалних података, а предвиђен је стални мониторинг рада пописивача на терену.

Овај пут ће и мушкарце питати колико имају биолошке деце

Питања на овогодишњем попису се неће значајно разликовати од питања која су постављана у претходном попису (2011). Садржај пописа дефинисан је у складу са, како је истакла наша саговорница, међународним препорукама за пописе, односно укључена су сва обавезна обележја која су све земље чланице УН дужне да поставе у попису, али и националним потребама и захтевима корисника.

„То су свакако питања о полу, старости, брачном статусу, образовању, економској активности, блок питања о миграцијама, држављанству, националној припадности, вероисповести, матерњем језику и слично“, рекла је Ђорђевић.

У односу на претходни попис, нека питања ће бити модификована, па ће тако за наше повратнике из иностранства пописивачи постављати питања о дужини боравка у иностранству. Исто тако, док је у претходним пописима само женама постављано питање колико су родиле деце, у овом ће питати и мушкарце колико имају биолошке деце.

Самопописивање се није показало као добар метод

У пробном попису који је спроведен 2019. године, Републички завод за статистику је тестирао два начина прикупљања података, један је самопописивање грађана путем интернета, а други је пописивање помоћу лаптопова које раде пописивачи. Како наводе за наш портал, показало се да самопописивање није добар метод.

„Свега нешто више од пет посто домаћинстава је самостално попунило упитнике, при чему се дешавало и да нису попуњени упитници за све чланове домаћинства. Тако на пример домаћинство има 4 члана, а попуњене су пописнице само за два“, навела је Ђорђевић из Републичког завода за статистику.

Она истиче и да код самопописивања квалитет прикупљених података није био задовољавајући, односно да је било много непознатог или прескочених питања и слично, те је због тога одлучено да у овогодишњем попису податке прикупљају искључиво обучени пописивачи помоћу лаптопова.

Какве резултате можемо да очекујемо?

Што се очекивања тиче, евидентно је да се из године у годину у Србији значајно смањује број становника.

У Републичком заводу за статистику су нам истакли да ћемо пописом добити прецизнију слику о томе колико нам је остало становника и каква је њихова територијална дистрибуција, што ће показати колико села је опустело, али и колико смо стари, каква нам је образовна структура, у каквим становима живимо, чиме се грејемо, колико имамо породица и много других података.

„Морам да напоменем да је ЕУ, као и у попису 2011. године, финансијски подржала припрему и спровођење овогодишњег пописа“, изјавила је Ђорђевић за Нова.рс.

Александар Настевски   Нова

Можда ти се свиди

Оставите коментар