СафеЈоурналистс Мрежа поводом Међународног дана људских права указује да је ове године у највећем делу забележена стагнација или благи пад у односу на претходне две године када је у питању Индекс безбедности новинара у региону Западног Балкана.
Многи случајеви напада на новинаре остају непријављени јер постојећи институционални механизми нису довољно ефикасни у спречавању и кажњавању напада, а забележен је и повећан број онлајн претњи. Истраге су дуготрајне и без стварних, позитивних ефеката на жртве и владавину права. Повећава се и број СЛАПП тужби, посебно против истраживачких новинара у којима се траже високе новчане одштете, па чак и казне затвора. Такође, расте и број клевета и увреда на рачун новинара.
Србија: Индекс безбедности новинара у Србији за 2022. годину у паду је у односу на годину пре. Када је реч о правном и организационом окружењу, новинари су постали редовне мете разноврсних кривичних и парничних тужби, а све чешће се траже и затворске казне за истраживачке новинаре. Што се тиче превенције, медијски радници и новинари већ неколико година имају веома брзу заштиту приликом пријављивања, која је делимично ефективна у својој реализацији и крајњој осуди починилаца дела. Ипак, представници власти и даље селективно осуђују нападе на новинаре и медијске раднике, а новинарке су и даље изложене озбиљним облицима виктимизације и без посебне заштите. Скор процесног дела индекса остао је исти као и 2021. године. Јавна тужилаштва и полиција вец неколико година имају успостављене механизме и јединице које истражују и прате нападе на новинаре. Утисак селективне примене права и неефикасности у појединим предметима често стављају у други план успехе тужилаца и полиције у решавању појединих случајева, стварајући слику озбиљног притиска и утицаја других нивоа власти. Када се посматра стварна безбедност, број претњи и напада на новинаре је у благом паду, међутим тежина појединачних инцидената је много већа поредећи са претходним периодима. Новинарима се прети пажљиво и смишљено, нападачи за собом остављају мало употребљивих доказа, при чему је поље главних напада одавно пресељено на интернет и друштвене мреже. Тужилаштво и полиција се срећу са нерешивим проблемима када су у питању онлајн претње.
Албанија: У Индексу безбедности новинара за Албанију за 2022, резултат је био 2,84, у поређењу са 2,85 у 2021, што представља благи пад. Влада је повукла контроверзни пакет закона против клевете и подржала законе о поверљивости новинарских извора, али и даље су били присутни изазови у законима о клевети, клевети и приватности, са спорим и често неефикасним одговорима на претње и нападе на новинаре. Пријављено је девет стварних напада, а новинарско окружење и даље је подривано структурним питањима као што су политичке и пословне везе са медијима, недостатак транспарентности финансирања, медијске уцене, сукоб интереса, ограничен медијски плуралитет и приступ информацијама, повец́ан број дезинформација и лоши услови рада.
Босна и Херцеговина: Скор Индекса безбедности новинара у Босни и Херцеговини за 2022. У знатном је паду у односу на 2021. годину – са 2.86 на 2.71. Медијска легислатива не само да није унапређена, већ је покренута криминализација клевете као додатни правни инструмент ограничења слободе изражавања, а политичари и представници правосуђа настављају да врше притиске на новинаре. Услови рада новинара/ки све су лошији. У 2022. години бележи се пораст кршења медијских слобода и безбедносних ризика за новинаре/ке за 137%, а политички утицаји и дирекна мешања у рад медија у Босни и Херцеговини све су израженији. Повећан је број случајева који су решени на судовима у корист новинара, иако су истраге напада на новинаре/ке и даље незаконито дуготрајне и неефикасне, а коначне пресуде без стварних, позитивних ефеката на жртве и владавину права у Босни и Хереговини. Што се стварне безбедности тиче, током 2022. забележена су 22 случаја претњи и притисака на новинаре/ке, те 7 претњи и напада на медијске куће. Бележи се знатан пораст политичких притисака и говора мржње у онлајн сфери, што је утицало на пад Босне и Херцеговине за 9 места на светским лествицама медијских слобода.
Косово: Индекс безбедности новинара за 2022. годину у паду је у односу на 2021. Медијски правни оквир на Косову одражава оне у напредним демократијама, али ефикасна примена представља стални изазов. Поступци за клевету против новинара нису довољно испраћени, што отежава процену њихових последица. Док се чува поверљивост новинарских извора, распрострањеност СЛАПП тужби је у порасту, а оне служе као средство за гушење гласова новинара и активиста. Иако новинари не морају да имају дозволе за рад, постоји хитна потреба за свеобухватним синдикатом посвец́еним медијским радницима у приватном сектору како би се решили постојец́и недостаци и побољшао општи интегритет медија.
Северна Македонија: Скор Индекса безбедности новинара у Северној Македонији за 2022. годину у благом је паду у односу на 2021. Неке од најављених измена закона у циљу унапређења безбедности новинара и медијских радника донете су 2022. године, али је забрињавајуц́и тренд раста броја случајева клевета и увреда против новинара и медија у 2022. у односу на 2021. годину. Година 2022. донела је одређено побољшање у приступу новинара брзим и ефикасним мерама заштите новинара у случајевима претњи и напада. У Основном јавном тужилаштву именован је специјални тужилац који ц́е пратити процесуирање случајева у којима су новинари нападнути, а успостављена је и посебна телефонска линија за јављање новинара. Сарадња надлежних институција у 2022. години је оцењена као унапређена, што је резултирало њиховом ефикасношц́у у откривању починилаца напада. Ипак, ефикасност још увек није на задовољавајуц́ем нивоу. Истраге су углавном споре и неефикасне, а против појединих нападача на новинаре није подигнута оптужница. Повец́ан је број физичких напада и претњи новинарима у односу на прошлу годину. Ниво некажњивости за ове врсте напада и даље је висок. Тренд пораста онлајн претњи новинаркама представља разлог за забринутост.
Хрватска: Индекс безбедности новинара је у извештају за Хрватску за 2022. годину незнатно боље оцењен у односу на 2021; могло би се рећи да се више ради о стагнацији него о напретку. Превенција и процес су оцењени истом просечном оценом као и 2021, док су Правно и организационо окружење, те безбедност новинара незнатно боље оцењени. И овај извештај је показао да новинари и даље недовољно пријављују претње и нападе, да је број тужби против новинара и медија и даље велики (међу којима има и СЛАПП-а), те да институције и даље немају механизме за борбу против насиља над новинарима.
Црна Гора: Црна Гора је задржала трец́е место у региону у Индексу безбедности новинара Западног Балкана за 2022. годину, са оценом 3,35, што је благи пад у односу на 2021. годину када је коначна оцена била 3,4. У Црној Гори је током 2022. године регистровано 28 напада и претњи на новинаре и медије, док је Управа полиције регистровала 21 случај. То значи да се четвртина случајева не пријављује надлежним органима. Сви лакши случајеви из претходних година решавају се за веома кратко време, а међу пресудама су биле и затворске. Стари, комликовани случајеви, остали су нерешени.
Индекс безбедности новинара Западног Балкана је механизам који мери и прати промене у одговарајућим друштвеним и политичким окружењима које имају директан или индиректан утицај на безбедност новинара и медијских професионалаца док обављају своју професију. Индеx се у великој мери ослања на Водич за примену Препоруке ЦМ/Рец(2016)4 о заштити новинарства и безбедности новинара и осталих медијских актера Савета Европе. Мери се посебним индикаторима и подиндикаторима, који се објективним показатељима вредносно оцењују од 1 до 7, а заснивају се на истраживачким налазима и доказима који се објективно анализирају. Састоји се од 4 одвојене целине које одражавају целокупну слику безбедности новинара.
Правно и организационо окружење мери постојање и примену законских гаранција релевантних за безбедност новинара, превенцијом се бележи постојање и спровођење низа превентивних мера које директно утичу на заштиту и безбедност новинара, док процесни део прати поступање државних институција и званичника, њихово понашање према новинарима и ефикасност система кривичног и грађанског правосуђа у истрагама претњи и напада на новинаре. Стварна безбедност мери инциденте и случајеве разних облика претњи и насиља над новинарима и медијима које су се догодили у претходној години.
