Новинари су можда суперхероји, али нису од челика. Њима се прети, њих прате, њих нападају.
У гаражу локалног новинара Милана Јовановића једне зимске ноћи убачени су молотовљеви коктели. Прича о томе како му је кућа изгорела због тога што је писао о злоупотреби наших пара је већ позната, зато ми у овој епизоди доносимо узбудљиву причу о томе како је један тужилац био упоран да разоткрије ко стоји иза овог напада.
Ако желите да одслушате подкаст , кликните на линк
ТРАНСКРИПТ
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Био је 12. јануар 2018. године. Три сата ујутру. Ноћ када се Милану Јовановићу, новинару локалног портала Жиг инфо и полицајацу у пензији догодила најстрашнија ствар у његовом животу.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Мислио сам да је крај, да ћу умрети.
(ТЕНЗИЧНА ТЕМА)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Он је астматичар који се бори за дах док говори. Не одваја се од пумпице. Те хладне зимске ноћи је попио лекове, прикључио се на кисеоник и легао да спава баш, баш рано. Нешто после три ујутру неко је разбио прозоре његове гараже и у њу убацио молотовљеве коктеле.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Нисам чуо ја ни пуцње, нисам чуо ја ни пожар, ни бацање тих бакљи, ништа нисам чуо. То је чула моја супруга која је била горе на спрату и захваљујући њој остао сам жив.
СТЕФАН: Шта је она чула тад?
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Па она је тада чула пуцњаву и чула је да неко лупа стакла на гаражи, изашла је на терасу и видела је да је гаража сва у пламену, видела је лице које се удаљује од гараже и седа у неко путничко возило и одлази у ноћ.
(ЗВУК ПОЖАРА У КУЋИ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): А зашто би неко пензионисаном полицајцу и локалном новинару од од седамдесетак година палио кућу? Милану је одмах пало на памет зашто, али и ко је то учинио. (УБОД)
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Знао сам ја одмах ко је то урадио. Јер оно што сам ја радио и писао, ја сам писао о пљачкама на територији општине Гроцка, о непотизму, о корумпираним политичарима и о председнику Општине Драгољубу Симоновићу.
(ТЕНЗИЧНИ РИТАМ)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Месец и по дана од паљења куће заиста је ухапшен председник Општине Гроцка и високи функционер владајуће Српске напредне странке, Драгољуб Симоновић. Поред њега, ухапшени су и младић који је запалио фитиљ, човек који га је ангажовао, једна певачица и један полицајац. И можда звучи као виц, али није нимало смешно.
(УВОДНА ШПИЦА)
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Ти слушаш ЦИНС-ов подкаст Гласна жица. Ја сам Јована Томић.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): А ја Стефан Марковић.
У овој епизоди говорићемо о томе како је један новинар умало платио главом писање о злоупотребама у Општини Гроцка. Филмску причи једног тужиоца који је нетипично за наше прилике одлучио да истера истину до краја. Али и то како су осумњичени падали један за другим попут домина.
ЈОВАНА: Стефане, тебе су приводили због писања о малверзацијама на локалу? Је л’ тако?
СТЕФАН: Јесу, јесу, да. Било је то пре пар година. Овај, хтели су да открију ко ми је извор. Мислим, било је ту и праћења и претњи, али ништа од тога не може ни да се пореди уопште са оним што се десило Милану Јовановићу. И то све због тога што је писао о томе како и на шта се троши наш новац.
ПЕРИЦА ГУЊИЋ: Било је из првих информација које смо добили јасно да је неко подментуно пожар и било је јасно да су Милан и његова супруга једва извукли живе главе.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Ово је Перица Гуњић, иначе уредник портала Цензоловка који прати дешавања у медијима. Њихов издавач је фондација која носи назив по Славку Ћурувији, новинару који је деведесет и девете године убијен испред улаза у зграду због онога о чему је писао.
Тај случај до данас није решен.
Цензоловка је ујутру објавила текст о овом нападу Пера се одмах упутио ка Милановој кући. Или бар ономе шта је остало од ње.
ПЕРИЦА ГУЊИЋ: Још увек је оно мирисао цео крај на ватру и на пожар и затеко сам потпуно утучене Милана и његову супругу и кућу која је изгледала као да је цела изгорела. Односно, тај део приземни је тако потпуно изгледао, дакле, не само та гаража, него соба у којој је Милан спавао, која је одмах поред гараже.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): А шта се дешавало након тога?
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Јавност се узбунила. Врло брзо је ухапшен Александар Маринковић. Сумњало се да је управо он бацио молотовљеве коктеле у Миланову гаражу. Међутим, како је ухапшен, тако је и пуштен из притвора. Против њега није било доказа.
(ЕМОТИВНА ТЕМА)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Након неколико дана у причу улази тужилац Предраг Миловановић. Био је петак и Предраг је завршавао са послом, када му је зазвонио телефон..
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Био је то позив који ће на неки начин обележити његову каријеру. Јављено му је да је приведен Игор Новаковић, човек који је наводно учествовао у спаљивању Миланове куће. У притвору, Игор је требало да проведе максимум 48 сати.
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Ми смо имали тада само снажне индиције да је он подстрекач.
СТЕФАН: Је л’ се ствара тада код вас притисак у тим ситуацијама, јер вама сада практично сат откуцава. Имате 48 сати.
ПРЕДРАГ: Па нема шта. Пазите, свако задржавање је једна клепсидра. Један онај пешчани сат, који се окрене и он откуцава. И то страшан притисак вам ствара зато што… Пазите, ви треба то лице и да саслушате у року од 48 сати, не само да евентуално прибавите још неке доказе који би могли да подигну степен сумње на ниво основане сумње.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Међутим, доказа није било, а сат је откуцавао. Тик-так. Тик-так.
(РЕКЛАМА)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Нови дан. Субота. Остало су практично 24 сата до пуштања Игора Новаковића из притвора, а инспекори немају ништа.
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Инспектор један нашалио се. Седимо овде сви и чупамо косу (смех).
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Предраг је одвео ћерку и њену другарице до забавишта, а онда му је зазвонио телефон. Јавили су му да је у Младеновцу због насилничког понашања ухапшен Александар Маринковић.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Александар Маринковић је онај са почетка приче, за кога се сумњало да је управо он бацио молотовљеве коктеле. Предраг је желео да га саслуша. Брзо је направљен тим који би ишао тамо. Био је ту и инспектор и један од начелника УКП-а.
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Ја трчим из забавишта, остављу ову другарицу од моје ћерке код њених родитеља. Трчим кући, облачим сако, кошуљу, неке панталоне. Да се упростојим. Не можете да обавите службену радњу у тренерци. Бесмислено. Они долазе, да ли је било 22:30 по мене и ми крећемо…
(ТЕНЗИЧНИ РИТАМ)
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Колона од неколико аутомобила секла је јануарску ноћ. Када су стигли у Младеновац, Предраг је ушао у канцеларију Полицијске управе.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Сада, замисли праву сцену из америчких детективских филмова из осамдесетих година: Предраг описује канцеларију пуну папира и дима цигарета. У облаку дима, на столици седи осумњичени… Александар Маринковић.
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Он је био у скрушеном издању. Онако, у столици је седео савијено и поприлично је био… Као да му је пала таваница на главу. Јер је био у том једном фетус стању и ја сам му рекао, пушиш? Да. И онда сам узео цигарету и дао сам му да запали. Је л’ пијеш нешто? Може нешто и оно била је нека кока-кола ту, мислим.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): А шта му је рекао Александар после цигарете и пића?
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Да га је контактирао Новаковић, да му је овај дуговао неки новац, дакле Маринковић је дуговао неки новац Новаковићу. Овај му је рекао, да ли би могао да ми урадиш нешто. Шта? Па као да запалиш један аутомобил који је паркиран у гаражи, која је спојена са кућом.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Говорили су о аутомобилу новинара Милана Јовановића. А онда се ствари компликују, јер у причу улази и локална певачица Бојана Шијачки Цветковић. Пошто Александар Није имао кола, позвао је познаницу Бојану да га одвезе до куће новинара Милана.
(БОЈАНА ПЕВА)
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Је л’ би могла да ме одвезеш, треба нешто да завршим? Је л’ важи, важи. И они док су се возили у колима, онда је њега питала, шта идеш да радиш. Он је њој рекао, ма ништа, као, нешто треба да однесем. Пазите, то је све њихова прича. Мислим, шта да однесеш у 3-4 ујутру.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Бојана је признала кривицу и брзо је осуђена на шест месеци кућног затвора.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Прве две домине су пале. Али шта је са Игором Новаковићем којем је време у притвору истицало?
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Е па, дошло је време да га Предраг коначно саслуша. Новаковић је био суочен са оптужбама, али ништа није признао. Одређен му је притвор до 60 дана. Међутим, у притвору је променио плочу…
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Значи од негирања ми смо добили казивање и добили смо…
СТЕФАН: Шта је рекао?
ПРЕДРАГ: Па да му је жао просто и да јесте учествовао у догађају и да је њега нашао полицијски службеник тада Михаиловић Владимир и да се они знају од раније; имају неке комшијске односе и питао је да ли има неког кога би нашао да запали аутомобил који се налази паркиран у гаражи.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Владимир Михаиловић. Полицајац интервентне јединице и ново име у овом случају. Сумњало се да је требало да за спаљивање аутомобила, Игору да паре.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Полицајац Владимир је био приведен и Предраг је отишао да га саслуша. Није желео да се смири док не дође до самог налогодавца.
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: И на крају он јесте описао шта се догодило, да јесте контактирао са Новаковићем, а да је претходно контактирао са Симоновићем, да је Симоновић њему објаснио да је имао тај проблем, сукоб са Јовановићем, да је потребно да овај нађе неког како би се запалио тај аутомобил који се налази паркиран у гаражи.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): И тако су дошли и до Симоновића. Да, Драгољуба Симоновића, председника Општине Гроцка која је била и једна од главних тема Миланових новинарских текстова.
ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ: Стварали су се текстови. Између осталог је била спорна гасификација, онда водоводна мрежа, онда неко ненаменско трошење буџетских средстава у Општини Гроцка. Они су постали нека врста трна у оку.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): А шта на све то каже Симоновић? Е па његову страну приче сам покушао да чујем и зато сам сео у кола и кренуо опет у Врчин. И то, пази сад, у улицу Браће Симоновића, која се зове управо по Симоновићевој породици.
СТЕФАН: Симоновић ми је рекао да пре куће Милана Јовановића има неко скретање десно које води до пруге и да ћу тамо да када скренемо десно, треба да идемо лево и ваљда ћу да га нађем.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Али није било лако наћи Симоновићеву кућу у овом брдовитом београдском предграђу. У суштини, мало сам залутао.
СТЕФАН: Е сад би овде требало да идемо десно… Али где? Не, не може ту десно. Није ту десно, него ће то десно да буде овде. Куку, где ли идем ја?
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): На крају сам успео некако да пронађем улицу која се налази тик уз пругу. На њеном почетку су две велике, спратне куће. Једна је Симоновићева, а у другој станује његов син.
На пространој тераси Симоновић ме је дочекао са кафом и водом, али и са сниматељем који је спремио камеру да сними наш интервју. Рекао сам му да можемо да пошаљемо аудио који снимам, међутим он није на то пристао тако да на крају од интервјуа није било ништа.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Било је веома компликовано и тешко државним органима да пронађу везу са свима и да пронађу везу са Симоновићем и ја сам поносн на рад полиције.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): За случај да не препознајеш глас, ово је председник Србије и тадашњи председник Српске напредне странке, Александар Вучић.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Моја порука свима је: Партијска књижица никога неће сачувати од одговорности. У овој земљи новинари ће бити заштићени, допадали се некоме или не. У овој земљи нико нема право да дира новинаре.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): И можда нико нема право да дира новинаре, али новинару у Србији су далеко од заштићених.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Према подацима Независног удружења новинара Србије, сваке године буде пријављено око 150 претњи и напада на новинаре. Пази сад, само у периоду од почетка 2023. до јула 2023. било је преко100 напада и претњи. Велики део тога уопште и не заврши на суду.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Један од таквих случајева је директно у вези са нападом на Милана Јовановића.
КРУНА САВОВИЋ: Пре него што се догодио инцидент, односно, пре него што је Милану Јовановићу запаљена кућа, главни и одговорни уредник Жиг инфа је добио батине.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Ово је Круна Савовић и она је правница фокусирана на медијско право. У својој каријери заступала је и сада заступа велики број новинара.
Круна је и велики љубитељ стрипова, а тамо су новинари често представљени као суперхероји. Рецимо, Супермен – човек од челика са планете Криптон, који дане проводи у редакцији једног велико листа.
(УВОДНА ШПИЦА ИЗ ЦРНАНОГ ФИЛАМ СУПЕРМЕН)
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Али у реалности ми новинари нисмо од челика и нисмо бржи од метка. И нама је заиста потребна заштита и систем који заиста добро функционише. Круна сматра да је управо због доброг функционисања тужилаштва, случај Милана Јовановића специфичан.
КРУНА САВОВИЋ: Специфичан је по томе што је заиста тужилаштво у том делу и прикупљања информација и доказа било је темељно…
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Милан се присећа када су се тужилац Предраг и он први пут срели.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Да будем искрен, био сам скептичан, нисам имао пуно поверења. То могу опет да тврдим. Он ми је тада рекао: господине Јовановићу, на мене не може нико да утиче, ја сам овај предмет преузео да радим и ја нећу стати док год не расветлим ово кривично дело. Ко су починиоци и ко стоји иза тога. Имајте у мене пуно поверења, ја вам обећавам да ћу овај случај да расветлим.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Међутим, иако је истрага ишла брзо, јер су у само месец и по дана похапшени сви осумничени и све је изгледало да иде глатко, случај до данас, а говорим о септембру 2023. није оканчан пред судом.
(ТЕНЗИЧНА ТЕМА)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Након првостепене пресуде из 2021. којом су пеоглашени кривим сви осумњичени, Апелациони суд је крајем исте године вратио поступак. Према другој пресуди бивши председник Општине Гроцка Драгољуб Симоновић осуђен је на пет година затвора, полицајац Владимир Михаиловић на четири, Игор Новаковић на три и по, а директни извршилац Александар Маринковић на 4 и по године затвора, због изазивања опште опасности.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Сада је читав случај у поступку жалбе и чека се правоснажна пресуда. Александар Маринковић, који је признао да је бацио молотовље коктеле, данас је у бекству. За њим је расписана међународна потерница.
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Сада сам код Милана Јовановића. Милан ме је сачекао у новој кући која је попут феникса никла из згаришта и то захваљујући новинарима, комшијама и другим људима који су помогли финансијски. Милан и његова супруга Јела покушавају да врате мир у свој живот.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Овде сам од памтивека.
СТЕФАН: Овде сте само вас двоје?
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Да, сад смо… Деца су у граду ради посла. Они тамо живе и раде тако да ми не сметамо њима, они не сметају нама, тако.
СТЕФАН: Овде је мирно иначе, али ето дешавају се ствари које, да кажем, ремете мир.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Ремете мир. Има појединци који нам ремете мир
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): Али не би могло да се каже да Милан баш мирује. Пуким чудом пожар је преживела кутија у којој се налази документација пуна доказа који указују на злоупотребу јавних пара у Општини Гроцка. На питање да ли овај 72-годишњи новинар планира да одустане од писања, он каже:
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Настављам борбу. Ма не могу више да радим…
СТЕФАН: Нећете више да се бавите новинарством?
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: Неее. Па бавим се, пишем га и сада. Сад јутрос сам баш нешто објавио. Знаш, пишем ја и даље, док год ми савест, свест, док год ми здрав разум налаже, нећу стати. Писаћу.
(ОДЈАВНА ШПИЦА)
СТЕФАН (НАРАЦИЈА): Ово је била Гласна Жица. Данашњу епизоду продуцирали су Центар за истраживачко новинарство Србије и Подкаст рс. Уређивао је Владимир Костић. Музику компоновао Раде Склопић. Снимање и дизајн звука Дејан Томка.
Ја сам Стефан Марковић.
ЈОВАНА (НАРАЦИЈА): А ја Јована Томић.
Новинари и водитељи: Стефан Марковић и Јована Томић
Уредник: Владимир Костић
Продукција: Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) и Подкаст РС
Музика: Раде Склопић
Снимање и дизајн звука: Дејан Томка
Zgarište; ilustracija: Marko Somborac
