“Позивамо целокупну српску јавност, посебно новинарска удружења да јавно осуде насилничко и бахато понашање Горана Козића, кадра СНС који наставља да промовише простаклук”, каже се у саопштењу Слоге.
Izvršni direktor Beogradskog Vodovoda Goran Kozić mrtav pijan u radno vreme fizički napao ženu i to na 8 mart. Tako naprednjaci poštuju žene i ženski praznik. pic.twitter.com/bNIBWoBjh0
— Veselinovic Zeljko (@slogasindikat) March 8, 2022
На поменутом снимку види се како Козић избацује секретарицу из канцеларије, вређа је, називајући је курвом и ломи ствари. А види се и човек који покушава да спречи његов “насилнички поход”.
У бројним коментарима, твитераши су осудили гест Козића, подсећајући “да је он само члан Српске напредне странке”, да му је јетра коју је појео алкохол, пре пар година пресађена и да му то није први пут да малтретира жене. Твитераши подсећају и на његову суровост према хонорараним сарадницима у време док је био уредник у Политици.
Đubre !To je isti onaj urednik redakcije Politike koji je honorarnim saradnicima koje nisu plaćali za vreme bombardovanja a tražili da dežuraju u vreme vazd.opasnosti na pitanje:"Šta ako Politika bude gađana "odgovara:"Ništa,ući ćete u legendu"!
— I'm a wild child … (@AsjobenRanjsus) March 8, 2022
У жижи јавности због свог примитивизма Козић је избио 2018. године као саветник главног и одговорног уредника Илустроване политике са насловном страном и текстом „Веране, Веране, МАМОГРАФУ један“, због чега је на захтев председника Србије поднео оставку“, али се, под притиском јавности извинио свима које је увредио.
Тада се извинио и својој породици и државном врху, јер је” закључио да је његов приступ уређивању новина неприхватљив”.
Деведесетих година, у време Милошевића, Козић је у Политикиној кући жарио и палио. До самог врха тог тадашњег медијског гиганта винуо се захваљујући рубрици Одјеци и реаговања, коју је обичан свет са згражањем називао „крици и јауци“.
Деведесетих година Козић је постао познат и по својим колумнама у којима се углавном обрачунавао са неистомишљеницима, мерећи им патриотска крвна зрнца и саопштавајући оно што је брачни пар Милошевић – Марковић хтео. Те своје колумне касније је сакупио и објавио под називом „Шкрипа пенкала“, а у исто време објављује и приче „Крчма на главном друму „. Објашњавајући због чега тај назив, навео је да се под овим нашим небом свако понаша као у крчми у коју уђе кад хоће, а кад излази урла и лупа вратима.
Петог октобра, Козић, тада главни и одговорни уредник Телевизије Политика није „урлао ни лупао вратима “ , већ је како тврде запослени тихо „збрисао“ из те куће кроз гаражу и штампарију. Било је покушаја васкрсавања кроз Радио Фокус и Правду, али безуспешних. Захваљујући венчаном куму Александру Вучићу, како тврде поједини познаваоци његовог лика и дела, Козић је, након доласка напредњака на власт аванзовао, уређујући Вождовачке новине и лист ЈКП Водовод и канализација, а онда се након шеснаест година суђења са Политиком на велика врата кроз колумне вратио у кућу одакле је истеран.
Наставио је у Политици тамо где је стао октобра 2000. пишући о Жутима, Ђинђићевом пакту са ђаволом, сорошевцима, злим временима и злој Весни Пешић. А онда је одлучио да прекине сарадњу са тим листом, незадовољан уређивачком политиком. Међутим, није далеко отишао, само улаз даље у сигурну кућу за Милошевићеве некадашње кадрове – Илустровану Политику.
Покушали смо да сазнамо шта Козић има да каже о инциденту који се догодио у просторијама ЈКП Водовод има да каже, али се он није јављао на телефон.
М. Р. Миленковић Данас
