„Тамо су откривене и две нове врсте у флори Србије. На том подручју постоји 30 станишта од значаја за природу и очување биљног и животињског света. То вам је као када имате милион литара пијаће воде, ако у њега сипате моторно уље, ви нећете можда уништити ту воду, него ћете је сигурно уништити. То су бесповратни процеси. Постоје и секундарни утицаји који ће се показивати на неким удаљенијим подручјима. Имаћете и одложено дејство.“, упозорава Кризманић.
Професор наводи да је студиј за Рио Тинто рађена прошлог јула, а да услови и нису били баш оптимални, јер се одређене врсте могу истраживати само у специфичним периодима године.
„Било је мало дана за истраживање, из разних разлога, најчешће је то било субјективне природе, а у вези са Рио Тинтом и њиховим ограничењима и прроблемом са коронавирусом. У јулу је урађено истраживање и на основу узорака је утврђено да су утицаји који би могли неповратно да униште природу толиког обима да је наш оптимални предлог био одустајање од тог пројекта“, објашњава Кризманић.
Пошто Биолошки факултет не одлучује о томе да ли ће пројекат бити обустављен или реализован, професори су предложили и низ мера које би могле да санирају негативе утицаје, али само донекле.
„Те мере не могу да поврате природу у првобитно стање. Неке ставри које су се развијале милионима или десетинама хиљада година не можете сада пренети на друго место и очекивати да ће се сад тамо све нормално развијати“, објашњава Кризманић.
Мере које би могле донекле да санирају последице по природу су састављене на 230 страница, а наш саговорник сматра да су неке од њих веома скупе и да се зато инвеститори углавном тога не придржавају.
„Технологија је узнапредовала и теоретски ви можете да предупредите и да очистите, али питање је колико ви желите да улажете, то су скупе инвестиције. То можемо да видимо у случају Бора, оно што код нас пише у Закону, то се баш и не спроводи“, каже професор Кризманић.
Наш саговорник указује на додатне спорне моменте у пројкету.
„Не постоје дефинисане методологије по којима ће радити. На крају крајева они немају дефинисано време трајања рудника нит пројекат санације шта ће се десити када се зарши експоалтација. Ако они оду после 30 или 50 година из Србије, нема ко да испрати стање и гледа шта ће се десити са прородом по њиховом одласку. Остају озбиљни загађујући параметри који ће се вековима таложити“, опомиње Кризманић.
Бојана Миловановић Нова
