Куповина намирница је завршена, време је да се храна одложи у фрижидер, али тек тада поглед одлети на ситне бројеве на полеђини амбалаже, види се да је рок трајања истекао. Ово је не тако редак сценарио, с обзиром на то да већина потрошача нема навику да проверава ову ставку приликом куповине. Истина је да купци не би ни требало да се тиме замарају, јер роба којој је прошао рок трајања не сме да се нађе на рафовима. Ипак, пракса је другачија, па смо се распитали која су права купаца када наиђу на намирницу коју не би требало да конзумирају.
Већ годинама уназад устаљена је пракса продаје хране којима се ближи истек рока трајања по драстично нижим ценама, и то до 50 одсто нижим.
Међутим, повремено друштвене мреже “обиђу” фотографије, обично из мањих продавница, на којима се види да се на још већем попусту продају производи којима је рок већ истекао.
Пољопривредна инспекција је у овом случају јасна – храна којој је истекао рок трајања не сме бити доступна на рафовима, неважно да ли је у питању акцијска понуда или је производ “залутао”.
Последњи датум до којег храна сме да се продаје јесте онај који је означен на амбалажи.
“Употребљиво до” или “најбоље употребити до”?
Опште је познато да на храни постоје два начина означавања рока трајања – “употребљиво до” и “најбоље употребити до”.
Главна разлика између ове две ознаке је та што се “употребљиво до” ставља на лако кварљиву храну, а за остале намирнице користи се “најбоље употребити до”.
Дакле, оваква ознака налази се на месу и месним прерађевинама, млеку и другим млечним производима, јајима и риби.
Након истека рока под ознаком “употребљиво до”, храну никако не би требало конзумирати, јер здравље потрошача може да буде угрожено.
С друге стране, “најбоље употребити до” налази се на кондиторским производима, тестенини или другим производима од житарица, и то јер је рок трајања ове хране знатно дужи.
Код ове ознаке, рок трајања заправо значи да до датума означеног на паковању храна задржава своја карактеристична својства, не и да је после тога опасна за конзумирање.
Примери из праксе показују да се на рафовима чешће налазе производи из ове групе којима је истекао рок трајања, јер управо због дугог рока, трговци обраћају мање пажње на овај ситно истакнути датум и ређе га проверавају.
Ипак, без обзира на начин на који је дефинисан рок трајања, ако је он прошао, роба не сме да буде изложена.
Закон о безбедности хране прописао је да је предвиђена казна за кршење овог правила од 50.000 до 3.000.000 динара.
Шта ако потрошач не погледа датум?
Ако се деси да потрошач не обрати пажњу на рок трајања, па купи производ са истеклим, а то примети тек код куће, има право да се врати у продавницу и захтева повраћај новца од трговца.
Такође, потрошач има пуно право и да случај пријави инспекцији.
Да ли читање рока довољно?
Иако је провера датума на амбалажи кључна, постоје још неке мере које потрошачи могу да предузму како би били сигурни да неће купити покварену храну.
Из Пољопривредне инспекције кажу да су, када је у питању рок трајања, безбеднији велики маркети, јер је тамо чешћи инспекцијски надзор. Такође, обрт робе је у великим продавницама бржи, дакле рафови се брже празне, што смањује шансу да на њима нешто предуго стоји И поквари се. Такође, инспектори кажу да је куповина млечних производа, јаја или меса, на импровизованим тезгама опасна. Наиме, храна животињског порекла мора да се чува у фрижидерима, што овде није случај. Како апелују, храну треба куповати само у регистрованим објектима, јер су једино они контролисани. За крај, важно је знати И да, ако производ нема декларацију, аутоматски се сматра да је неисправан.
Колики су рокови трајања?
Рок трајања за супу из кесице је од годину до годину и по дана од производње, чаја до две, а кафе од шест месеци до годину дана.
Рок трајања уља је годину дана, зачина од годину до две, а тестенину је најбоље употребити до две године од датума производње.
Foto: Dunja Mrić/Nova.rs
Дуња Марић Нова
