Да ли се Нови Сад заиста руши грађењем, као што често наводе грађани и стручна јавност? Уместо да буде реконструисан, срушен је још један споменик културе у главном граду Војводине. Од Парохијског дома, који је у склопу црквене општине у строгом центру града, остала је само фасада. Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе је у одговору за Н1 навео да ентеријер овог објекта није био уписан као покретно или непокретно културно добро, те да се у овом случају није ни имало шта сачувати.
Једна од најстаријих зграда у Новом Саду преживела је топовску паљбу 1849. године која је сравнила скоро цео град, али није преживела модерну механизацију. Некадашња директорка Покрајинског завода за заштиту споменика културе тврди, да објекат није био у стању за рушење.
“Треба цела Србија и струка да види, како изгледа у Новом Саду кућа, коју прогласе да је склона паду, а да није био ни земљотрес, ни поплава, ни бомбардовање. Ово је епицентар старог језгра Новог Сада. Свето место Срба у овом граду. Ако се ово десило, онда се цео центар и све што смо вредновали пара као џемпер“, сматра историчарка уметности Донка Станчић.., пише Н1.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе је у писаном одговору за Н1 објаснио, да културна вредност сводова Парохијског дома није била велика, јер их на територији Војводине има на стотине.
„Одлука да се задржи само један зид постојећег објекта је крајње исправна са гледишта службе заштите и са гледишта Закона о планирању и изградњи. Било која друга одлука би била економски енормно скупља и неприхватљива, а служба заштите је инсистирала на очувању аутентичности наведеног простора, како у визуелном смислу тако и у материјализацији“.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Саша Мартиновић
Зграда црквене општине само је један од примера како се урушава културни идентитет Новог Сада, сматрају у Зелено-левом фронту.
„Имамо и ситуацију на тргу Модене. Значи да имамо пријављено од стране грађана пуцање на зградама поред, ту се ради подземна гаража. Имамо гаражу код Бановине, где је оштећена зграда која је под заштитом, такође“, каже Душко Лончар, из Зелено-левог фронта.
Да ли је систем опет заказао?
“Тај систем, који влада тренутно у заштити споменика културе, са постављањем директора, који удовољавају инвеститорима и политици. Ми више немамо заводе који би имали стручна већа, који би то анализирали“, сматра историчарка уметности.
Јавност најчешће није укључена на време у планове око рушења, него то сазнаје када се багери појаве на терену. А сада сазнајемо и колико ће добити Српска православна црква.
“Значи биће зграда у којој ће добити три бесплатна нова стана. Квадрат у центру Новог Сада, сад да купите стан, иде и до 2.500 до 3.000 евра, а држава ће да поклони једној верској организацији три стана“, каже новинар Жарко Богосављевић.
А чија је одговорност што је Парохијски дом доведен у девастирано стање?
“Вештаци наводе да је неодржавање објекта вишедеценијско, а свих тих деценија власник Српска православна црква је довела до тога да је објекат пропадао”, каже Богосављевић.
„Наведена тврдња је у малом делу тачна. После рушења објекта и уклањања шута, приликом радова на археологији је постало јасно да је узрок великог слегања у објектима који су били испод темеља и да је шут и „млад“ насип преко запуњених објеката са водом довео до тако радикалног слегања које је претило да уруши цео објекат“.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Саша Мартиновић
Поред свих критика, ствар је већ заршена, од некадашњег споменика културе, убудуће ће остати само фасада.
Foto: Shutterstock/Baloncici
