Успомена на смрт Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља обележава се данас 29. августа по јулијанском, односно 11. септембра по грегоријанском календару.
Свети Јован спада у равноапостолске свеце и једини је, уз Господа нашега Исуса Христа и Богомајке, чији се дани рођења и упокојења прослављају.
Догађај који је био повод за успостављање празника Усековању главе Светог Јована Крститеља описан је у Новом Завету у Јеванђељу по Матеју 14, 1 – 13, где је описан разлог и мученичко страдање Светог Јована од Ирода Антипе, сина Ирода Удомејца, убице деце Витлејемске, тетрарха Галилејског, који се по други пут оженио женом свога брата Филипа, Иродијадом.
Ирод Антипа је био прво ожењен ћерком арапског цара Арете, али је убрзо био опчињен лепотом Иродијаде и зближио се са њом, а по њеној жељи је отерао своју закониту жену и незаконито је са њом почео живети, док му је брат Филип још био жив, са којим је имала и кћер.
Када је Ирод учинио такво безакоње, Свети Јован Крститељ, ревнитељ закона Божијих, изобличитељ грехова људских и проповедник покајања, није отрпео, него је пред свима изобличио Ирода као прељубника и отмичара, који је своме брату отео жену, а Ирод је наредио да Светог Јована баце у тамницу.
На дан Иродовог рођендана, Иродијадина кћер је играла и тако се допала Ироду да јој је понудио да јој испуни сваку жељу и шта год буде затражила биће њено. Поучена од своје зле мајке, затражила је главу Светог Јована Крститеља. Ирод јој је испунио жељу и Иродијада је главу Светог Јована закопала у свом дворцу, док су тело његови ученици сахранили у Севастији, старој Самарији, у Палестини.
Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља се слави од давнина, а писана сведочанства постоје од V века у беседама Петра Хризолога, презвитера Хрисипа. На овај дан хришћани држе строги пост, не једе се и не пије ништа што је црвено, јер подсећа на проливену крв Светог Јована.
У Хeрцеговини, по народним обичајима, осим поста, не раде се ни тежи послови, а нарочито се води рачуна да се не ради ништа око семена, док се у Шумадији овај дан сматра добрим за брање лековитих трава, а само жене раде око семена, које остављају за следећу годину и спремају зимницу. На тај дан у Шумадији не дају деци да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје, а у Херцеговини се пази чак и који дан у недељи је пао празник, па ако је то понедељак, као ове године, онда се избегава рад са семеном сваког понедељка током године.
Снежана Недић
https://www.facebook.com/priceizpredgradja/?ref=aymt_homepage_panel#
