Почетна » Да ли се враћају униформе у клупе, као што је раније било у школи у Винчи?

Да ли се враћају униформе у клупе, као што је раније било у школи у Винчи?

Обавеза ученика је да долазе пристојно одевени на наставу

од Други Пишу
0 коментар

Голи стомаци, пирсинзи, мини-сукње, вештачки нокти и трепавице, бермуде, кратко речено „аутфит“ као за одлазак на плажу или излазак, свакодневна је слика у многим средњим школама.

Ништа боље није ни међу основцима. Иако свака образовна установа има правилник о облачењу, ретко где се поштује. Како би се увео ред и ђаци долазили у школу простојно одевени, Форум средњих стручних школа ће поднети иницијативу да се донесе кодекс облачења за ученике и наставнике основних и средњих школа, на нивоу Министарства просвете.

– Приметили смо да све већи број ученика у школу долази неприкладно одевен. Зато сматрамо да су пирсинзи, минђуше на носу, обрвама, пупку, непримерени школским установама, нарочито у занатским и средњим стручним школама где може да дође до повређивања. Такође, уска, кратка и провокативна одећа би требало да буде забрањена, као и високе потпетице и неприкладна обућа попут папуча – наводи се у саопштењу.

Ова синдикална организација предлаже да свака школа да предлоге за униформе, односно адекватну одевну комбинацију која би на себи имала грб школе.

– Не кажемо да то буду радне кецеље, већ савремена, али пристојна гардероба која би била ослобођена пореза за куповину за ђаке – сматрају синдикалци. – Сматрамо да би ђачке униформе смањиле утицај социјалних разлика и развиле колективни дух. На овај начин се показује и поштовање институције, односно, школе. Одређене одевне комбинације које би одобрила свака школа за себе, требало би да носе и наставници.

Ђаци у ОШ „Никола Тесла“ у Винчи, највећој у Србији, већ су имали искуство са „кецељама“. Пре четири године, ученици млађих разреда су једну и по школску годину носили унифроме, које је општина обезбедила. Искуства су добра, а финансијска средства су основни разлог што је ова пракса прекинута.

– Деца су прерасла униформе, а родитељима је био издатак да наставе да купују – каже Драгољуб Гачић, директор школе. – Идеја за увођење школских униформи је добра, али да то буде урађено на државном нивоу и да се деци обезбеде летњи и зимски комплети. Наши ђаци углавном долазе пристојно одевени. Ако се неко појави у бермудама, краткој мајици, са неприкладном фризуром, враћамо га кући.

Медицинска школа „Београд“ позната је по строгим правилима, када је у питању гардероба. Како истиче директор школе Предраг Јовановић, ђаци их углавном поштују, уз ретка кршења. Он,такође, поздравља идеју о увођењу униформи, али сматра да то држава треба да преузме на себе. Јер, наводи, родитељи би тешко прихватили идеју да их они купују.

Министарство просвете је, пре пет година, урадило пилот-пројекат о враћању ђачких „кецеља“. Од 3.500 школа у Србији, које су учествовале у анкети, 1.700 је било „за“. Међутим, у већини школа се није отишло даље од идеје о пилот-пројекту. Надлежни су упутили и позив дизајнерима у Србији да се укључе у пројекат. Тако се позиву одазвала Драгана Огњеновић, па су тако прваци у ОШ „Свети Сава“ у Врчину добили прилику те 2017. године да понесу униформе које је она креирала и донирала.

БРИТАНИЈА И ЈАПАН

У Великој Британији школска униформа је обавезна у свим школама, а ученици је доживљавају као део поштовања традиције, а не као застарели атрибут.

У Јапану је униформа популарнија него у Енглеској. Најмодернијег је дизајна, што потврђују јунаци из аниме цртаних филмова и манга стрипова. Младе одушевљава одећа јунакиње – чарапе до колена или изнад њих, набране сукње и беле блузе са обавезном морнарском крагном – па је већина девојчица носи и ван школе.

Школско одело је обавезно и у Аустралији, многим европским земљама, као и у неким америчким државама.

НЕКАД ОБАВЕЗНЕ

Ђачка униформа се у основним и средњим школама у СФРЈ користила од 1950. до 1980. године. Била је једноставног кроја и тегет боје, у форми мантила или тунике, али су је сви називали кецељом.

Униформу су куповали родитељи у Робним кућама „Београд“ и у другим радњама домаћих индустријских гиганата, као што су били „Атекс“ и „Бетекс“. Ђаци су могли да носе и униформе које би им шиле маме или баке.

 

Бранка Борисављевић, Новости

Можда ти се свиди

Оставите коментар

1 × four =